Дубровник и Требиње, близу а далеко

Требиње – Иако је од завршетка ратних сукоба на простору такозваног дубровачког ратишта протекло дванаест година, између два суседна града Требиња и Дубровника нема ни минимума политичке сарадње. Са обе стране границе још су свежа сећања на рат и све што се догађало почетком деведесетих година на овом простору. Видљиво је то, не само по одсуству привредне и културне сарадње, већ и по ставу обичних грађана. И у Дубровнику и у Требињу могу се чути мање или више тачне приче о провокацијама, инцидентима, малтретирањима на граници...

Овог лета из Дубровника су се чуле тешке оптужбе да су пожари на дубровачком подручју изазвани управо из Херцеговине, иако је у исто време готово једна трећина општине Требиње похарана ватреном стихијом. Средином августа група купача из Требиња на паркингу купалишта Купари затекла је избушене све гуме на својим аутомобилима. Све су то само спољне манифестације дубљег проблема. Иако општинска власт у Требињу одавно понавља став да би, после више од једне деценије, односи два града које дели само 30 километара требало да буду бољи, позитивног одговора од јужних суседа нема.

– Знамо добро да је био рат и шта се све дешавало. Знамо да рат није пројектован ни у Требињу ни у Дубровнику, и да то ни у ком случају није била одлука грађана ни једног ни другог града. Ми смо од првог дана, и преко међународне заједнице и на разне друге начине, покушавали да ступимо у контакт са руководством Дубровника. Лично сам на конференцијама о прекограничној сарадњи покушао да укажем на лоше политичке односе. Морамо сести за сто да кажемо шта се десило и шта треба урадити, јер морамо даље – каже начелник општине Требиње Доброслав Ћук.

Дубровачки политичари ретко су и нерадо говорили о овом проблему током протеклих дванаест година. Одређеним помаком могло би се сматрати то што су сада изнели своје ставове. Андро Влахушић, градски већник и члан Жупанијског поглаварства, иначе члан Хрватске народне странке, сматра да би иницијални сигнали требало да дођу са државног врха, а не са локалног нивоа.

– Рат очито није био подстицан из самог Требиња, али у дубровачкој јавности Требиње је било један од симбола напада на Дубровник. Иако то није био сукоб два града, било какво отопљавање политичких односа неће бити ни изгледно ни брзо. Данас ћете тешко од било којег дубровачког политичара добити пристанак или жељу да ради нешто што је апсолутни задатак државе, јер државе морају стварати међусобне односе, а тек онда локални ниво – сматра Влахушић.

Идеју да све буде иницирано са вишег нивоа не одбацује ни први човек требињске градске администрације Доброслав Ћук:

– Интервенисао сам преко наших државних и републичких институција да преко Загреба дође до организације једног састанка где би се казало оно што треба да се каже и да се направи корак напред. Најприродније је да заједнички, као цивилизовани људи, зажалимо за свим што се догодило и на једној и на другој страни и да пожелимо да се то никад не понови – истиче Ћук.

И неке невладине организације раде на отопљавању односа два града, мада великих помака нема. Један од ретких активиста јесте Здравко Баздан из Хелсиншког комитета за људска права у Дубровнику.

– Од самог почетка радим на зближавању ова два града, јер су они историјски упућени један на други. Увек стегнем зубе кад чујем да политичари кажу како није време за сарадњу, јер оно што се догодило било је пре петнаест година и не смемо да гледамо уназад већ да се окренемо будућности – сматра Баздан, иначе професор на Универзитету у Дубровнику.

Чињеница да обе суседне државе, БиХ и Хрватска, теже ка уласку у Европску унију свакако ће имати одраза и на односе на локалном нивоу, па и на оне између Дубровника и Требиња, јер није ни у чијем интересу да међусобне границе буду још тврђе. Крупни капитал, међутим, ни сада не познаје границе, па Дубровник и Требиње још од рата сарађују у области енергетике. Заједничка енергетска будућност и посао на њеном стварању успели су да пренебрегну све политичке поделе. Тако се данас међу електропривредама РС и Хрватске увелико преговара о заједничком инвестирању у ХЕ Дубровник 2. Сарадња у осталим гранама привреде, пре свега у туризму, за сада није извесна. Док политичари не дођу до компромиса, обични грађани, вођени потребама свакодневног живота, циркулишу с обе стране границе. Истина, приче о појединачним лошим искуствима уносе извесну бојазан, кажу они. За многе је одлазак у суседни град у тренутним околностима незамислив, али други путују у оба правца радо и често. Тако у Требињу можете видети Дубровчане како купују, јер су цене у Републици Српској знатно ниже него у Хрватској, а Требињци су увек радо користили близину дубровачких плажа. Ипак, граница између БиХ и Хрватске, чини се још извесно време, биће најтврђа управо између ова два града.