Шампиони се никада не предају

Једна од најбоље чуваних тајни глобално препознатљивих људи јесте право здравствено стање Михаела Шумахера, легендарног возача Формуле 1. Зато су речи Жана Тода, његовог вишедеценијског пријатеља –„постоји напредак, заједно смо посматрали трку за Велику награду Немачке у Хокенхајму“ – изречене недавно у интервјуу за Радио Монте Карло, поново пробудиле наду да је опоравак могућ.

Дугогодишњи неприкосновени владар брзине још од 29. децембра 2013. бори се за повратак у нормалан живот после пада и ударца главом о стену на скијању у француским Алпима. Да није имао шлем на глави кажу да би на месту остао мртав: хитно је пребачен у болницу у Греноблу у којој су му урађене две операције на мозгу. Лекари су били, најблаже речено, уздржани у прогнозама исхода. Али Шумахер као да није желео да му ту буде последњи круг. После шест месеци проведених у вештачки изазваној коми, пребачен је у клинику у Лозани, а убрзо и у своју кућу на обали Женевског језера. Већ тада више није био у коми, али је ту подигнут зид ћутања, нарушаван тек неколико пута вестима, претежно лажним, о његовом стању.

Место трагичног пада у француски алпима (Фото ЕПА/David Ebener)

Шумахеров развојни пут на почетку није одступао од модле за обликовање возача болида: отац зидар га је са четири  године ставио у специјално прилагођени картинг и остало готово да је историја: из картинга је прешао у виши ранг и јаче машине и тако редом до Формуле 1. У раним тинејџерским данима пригрлио га је Мерцедес као свој дугорочни пројекат: немачки привредни гигант је чак 1991. платио 120.000 евра екипи Џордана да обезбеди Шумахеров деби у најбржем светском такмичењу у коме је и млађи брат Ралф био је запажени члан каравана.

За воланом је био у два периода – онај први, неупоредиво успешнији, почео је 1991. и трајао до 2006. Тада је спортски идол Немачке поставио тешко оборив (сада му озбиљно прети петоструки светски првак Британац Луис Хамилтон) домаћи задатак: са екипом Бенетона је 1994. и 95. освојио две титуле, а место у легенди је дефинитивно обезбедио са пет узастопних ловора (од 2000. до 2004.) у седлу Фераријевог „црног коња“, уз у каријери укупно 91. победу, 307 трка, итд.

Повукао се са 37 (рођен је 3. јануара 1969.) овенчан суперлативом - највећи свих времена. Као и све великане спорта (Мајкл Џордан пре свих) пратило га је проклетство да може још, да за воланом није рекао све што има.

Медији се у свету разликују по много чему али када је Шумахер после нешто више од три године у пензији одлучио да се врати, наслови и вести су били готово идентични свуда. „Политика“ је тада писала да од Немачке („Вратио се бог трка, легенда поново вози“ – „Билд“, „Шумахер поново притиска гас“ – „Франкфуртер алгемајне“), преко Италије („Најбољи је поново ту“ – „Газета дело спорт“) и Енглеске („Фераријев ас спасилац Формуле 1“ – „Телеграф“, „Сензационални повратак у Ферари“ – „Тајмс“, „Шокантан повратак у Ферари“ – „Гардијан“), до САД („Шумахер се вратио у Формулу 1“ – „Вол стрит журнал“, „Вратио се да замени Масу“ – „Њујорк тајмс“) сви главни уредници мисле исто.

Вила на обали Женевског језера у којој Михаел Шумахер проводи највише времена (Фото ЕПА/Laurent Gillieron)

Помогао је Шумахер и Мерцедесу и подизању тв рејтинга Формули 1, а најмање себи, јер у надметању где је некад и трептај ока закаснели рефлекс, „Шумијевих“ (надимак) скоро четири деценије постајале су ограничавајући фактор на стази. Схватио је то 2012. када је уследило коначно збогом стазама..

Сав труд и готово непрестано гледање смрти у очи Шумахер је богато наплатио и то толико да га је не тако давно Форбс са милијарду зарађених долара ставио на пето место најбоље плаћених спортиста свих времена. Својевремено (неки од спонзора су, према непотврђеним вестима и данас, наравно у знатно смањеном новчаном обиму, уз њега) главни  извори прихода су му били „Шел“, „Омега“ и „ДВАГ“, а највећу плату, без прихода од рекламирања, имао је 2004 – 80.000.000 „зелених новчаница“. Парица на парицу и Шумахер је стигао до 650.000.000 долара 2006...

У „Политици“ смо 2014. овако описали Шумахерово умеће у болиду: основна одредница (поред скијања обожавао је и фудбал и био је навијач је Келна и Њукасла) као возача стаје у једну реченицу - увек је био најбржи у кључним тренуцима. Уз, подразумева се, беспрекорно припремљен аутомобил. Кад забрује мотори и по цену сопствене, али у неким случајевима и других, сигурности није знао за милост. Био је учесник у два контроверзна инцидента (1994. са Дејмоном Хилом и 1997. са Жаком Вилневом) која се умало нису завршила трагично.

Михаелу Шумахеру је скијање било страст (Фото ЕПА/Ercole Colombo)

А опет, потпуно друго лице у приватном животу када се увек трудио да што мање доспе у медије.

Шумахер са супругом Корином (у браку без скандала су од 1995. и имају двоје деце, кћерку Ђину Марију и сина Мика, са оцем је био на скијању када се несрећа догодила, данас возача Формуле 2, вероватно ускоро и члана најелитнијег каравана) живео је у кући (6.500 квадратних метара, осам спаваћих соба, подземна гаража, приватна бензинска пумпа) вредној више од педесет милиона долара на обали Женевског језера (има још пуно некретнина расутих по целом свету).

Као изразито породичан човек, није се новцем разбацивао него је, поред осталих хуманитарних акција, са 8.800.000 евра помоћи жртвама азијском цунамија био највећи појединачни донатор (спортски амбасадор УНИЦЕФ-а)...

У протеклих пет и по година све вести о опоравку стизале се „на кашичицу“. Зна се да је бар две зиме провео на Мајорци, у вили „Јасмина“, некадашњој кући за одмор председника Реала Флорентина Переза, процењеној на 30 милиона евра.

Они таблоидни извештаји попут неких немачких („Мало корача уз помоћ терапеута“) или енглеских („парализован је, у колицима је, има проблеме са сећањем“), за разлику од наших простора, на суду су глатко губили и плаћали минимално 50. 000 евра своју жељу за непровереним сензацијама.

Адвокатски тим Шумахерове супруге није реаговао на писање „Мирора“ да се о опоравку њеног супруга брине петнаесточлани медицински тим чије услуге коштају око 140.000 евра недељно. У истом листу је написано да је до сада на лечење утрошено више од 25 милиона евра.

На овогодишњем Канском фестивалу приказан је трејлер документарног филма „Шумахер“ (премијера је планирана за 5. децембар). У том кратком исечку, најупечатљивија је била Коринина изјава: „Михаел је борац, никада не одустаје...“