Šampioni se nikada ne predaju

Jedna od najbolje čuvanih tajni globalno prepoznatljivih ljudi jeste pravo zdravstveno stanje Mihaela Šumahera, legendarnog vozača Formule 1. Zato su reči Žana Toda, njegovog višedecenijskog prijatelja –„postoji napredak, zajedno smo posmatrali trku za Veliku nagradu Nemačke u Hokenhajmu“ – izrečene nedavno u intervjuu za Radio Monte Karlo, ponovo probudile nadu da je oporavak moguć.

Dugogodišnji neprikosnoveni vladar brzine još od 29. decembra 2013. bori se za povratak u normalan život posle pada i udarca glavom o stenu na skijanju u francuskim Alpima. Da nije imao šlem na glavi kažu da bi na mestu ostao mrtav: hitno je prebačen u bolnicu u Grenoblu u kojoj su mu urađene dve operacije na mozgu. Lekari su bili, najblaže rečeno, uzdržani u prognozama ishoda. Ali Šumaher kao da nije želeo da mu tu bude poslednji krug. Posle šest meseci provedenih u veštački izazvanoj komi, prebačen je u kliniku u Lozani, a ubrzo i u svoju kuću na obali Ženevskog jezera. Već tada više nije bio u komi, ali je tu podignut zid ćutanja, narušavan tek nekoliko puta vestima, pretežno lažnim, o njegovom stanju.

Mesto tragičnog pada u francuski alpima (Foto EPA/David Ebener)

Šumaherov razvojni put na početku nije odstupao od modle za oblikovanje vozača bolida: otac zidar ga je sa četiri  godine stavio u specijalno prilagođeni karting i ostalo gotovo da je istorija: iz kartinga je prešao u viši rang i jače mašine i tako redom do Formule 1. U ranim tinejdžerskim danima prigrlio ga je Mercedes kao svoj dugoročni projekat: nemački privredni gigant je čak 1991. platio 120.000 evra ekipi Džordana da obezbedi Šumaherov debi u najbržem svetskom takmičenju u kome je i mlađi brat Ralf bio je zapaženi član karavana.

Za volanom je bio u dva perioda – onaj prvi, neuporedivo uspešniji, počeo je 1991. i trajao do 2006. Tada je sportski idol Nemačke postavio teško oboriv (sada mu ozbiljno preti petostruki svetski prvak Britanac Luis Hamilton) domaći zadatak: sa ekipom Benetona je 1994. i 95. osvojio dve titule, a mesto u legendi je definitivno obezbedio sa pet uzastopnih lovora (od 2000. do 2004.) u sedlu Ferarijevog „crnog konja“, uz u karijeri ukupno 91. pobedu, 307 trka, itd.

Povukao se sa 37 (rođen je 3. januara 1969.) ovenčan superlativom - najveći svih vremena. Kao i sve velikane sporta (Majkl Džordan pre svih) pratilo ga je prokletstvo da može još, da za volanom nije rekao sve što ima.

Mediji se u svetu razlikuju po mnogo čemu ali kada je Šumaher posle nešto više od tri godine u penziji odlučio da se vrati, naslovi i vesti su bili gotovo identični svuda. „Politika“ je tada pisala da od Nemačke („Vratio se bog trka, legenda ponovo vozi“ – „Bild“, „Šumaher ponovo pritiska gas“ – „Frankfurter algemajne“), preko Italije („Najbolji je ponovo tu“ – „Gazeta delo sport“) i Engleske („Ferarijev as spasilac Formule 1“ – „Telegraf“, „Senzacionalni povratak u Ferari“ – „Tajms“, „Šokantan povratak u Ferari“ – „Gardijan“), do SAD („Šumaher se vratio u Formulu 1“ – „Vol strit žurnal“, „Vratio se da zameni Masu“ – „Njujork tajms“) svi glavni urednici misle isto.

Vila na obali Ženevskog jezera u kojoj Mihael Šumaher provodi najviše vremena (Foto EPA/Laurent Gillieron)

Pomogao je Šumaher i Mercedesu i podizanju tv rejtinga Formuli 1, a najmanje sebi, jer u nadmetanju gde je nekad i treptaj oka zakasneli refleks, „Šumijevih“ (nadimak) skoro četiri decenije postajale su ograničavajući faktor na stazi. Shvatio je to 2012. kada je usledilo konačno zbogom stazama..

Sav trud i gotovo neprestano gledanje smrti u oči Šumaher je bogato naplatio i to toliko da ga je ne tako davno Forbs sa milijardu zarađenih dolara stavio na peto mesto najbolje plaćenih sportista svih vremena. Svojevremeno (neki od sponzora su, prema nepotvrđenim vestima i danas, naravno u znatno smanjenom novčanom obimu, uz njega) glavni  izvori prihoda su mu bili „Šel“, „Omega“ i „DVAG“, a najveću platu, bez prihoda od reklamiranja, imao je 2004 – 80.000.000 „zelenih novčanica“. Parica na paricu i Šumaher je stigao do 650.000.000 dolara 2006...

U „Politici“ smo 2014. ovako opisali Šumaherovo umeće u bolidu: osnovna odrednica (pored skijanja obožavao je i fudbal i bio je navijač je Kelna i Njukasla) kao vozača staje u jednu rečenicu - uvek je bio najbrži u ključnim trenucima. Uz, podrazumeva se, besprekorno pripremljen automobil. Kad zabruje motori i po cenu sopstvene, ali u nekim slučajevima i drugih, sigurnosti nije znao za milost. Bio je učesnik u dva kontroverzna incidenta (1994. sa Dejmonom Hilom i 1997. sa Žakom Vilnevom) koja se umalo nisu završila tragično.

Mihaelu Šumaheru je skijanje bilo strast (Foto EPA/Ercole Colombo)

A opet, potpuno drugo lice u privatnom životu kada se uvek trudio da što manje dospe u medije.

Šumaher sa suprugom Korinom (u braku bez skandala su od 1995. i imaju dvoje dece, kćerku Đinu Mariju i sina Mika, sa ocem je bio na skijanju kada se nesreća dogodila, danas vozača Formule 2, verovatno uskoro i člana najelitnijeg karavana) živeo je u kući (6.500 kvadratnih metara, osam spavaćih soba, podzemna garaža, privatna benzinska pumpa) vrednoj više od pedeset miliona dolara na obali Ženevskog jezera (ima još puno nekretnina rasutih po celom svetu).

Kao izrazito porodičan čovek, nije se novcem razbacivao nego je, pored ostalih humanitarnih akcija, sa 8.800.000 evra pomoći žrtvama azijskom cunamija bio najveći pojedinačni donator (sportski ambasador UNICEF-a)...

U proteklih pet i po godina sve vesti o oporavku stizale se „na kašičicu“. Zna se da je bar dve zime proveo na Majorci, u vili „Jasmina“, nekadašnjoj kući za odmor predsednika Reala Florentina Pereza, procenjenoj na 30 miliona evra.

Oni tabloidni izveštaji poput nekih nemačkih („Malo korača uz pomoć terapeuta“) ili engleskih („paralizovan je, u kolicima je, ima probleme sa sećanjem“), za razliku od naših prostora, na sudu su glatko gubili i plaćali minimalno 50. 000 evra svoju želju za neproverenim senzacijama.

Advokatski tim Šumaherove supruge nije reagovao na pisanje „Mirora“ da se o oporavku njenog supruga brine petnaestočlani medicinski tim čije usluge koštaju oko 140.000 evra nedeljno. U istom listu je napisano da je do sada na lečenje utrošeno više od 25 miliona evra.

Na ovogodišnjem Kanskom festivalu prikazan je trejler dokumentarnog filma „Šumaher“ (premijera je planirana za 5. decembar). U tom kratkom isečku, najupečatljivija je bila Korinina izjava: „Mihael je borac, nikada ne odustaje...“