Ликовно истраживање баријера

Препреке, блокаде, ограничења, кочнице, отпор, заврзламе, зачкољице, сметње, спречавање... Све су то синоними за баријере, које би човек својим умећем и стрпљивошћу требало да прескочи, каже уметница Сања Жигић. Баријере су назив њене изложбе графика коју је приредила у Малој галерији УЛУПУДС-а у Узун Мирковој улици.

– Дигиталне графике само су сегмент уметничког истраживачког рада у оквиру овог пројекта. Основни мотив који се приказује јесте мотив баријера, на самом почетку промишљања био је дословно приказан, а  нешто касније симбол баријера сводим на линеарне  представе и дајем им нове визуелне симболичке, контекстуалне и концептуалне вредности – појашњава ауторка и додаје да у одразу друштвене ситуације  проналази креативан изазов за стварање и овај уметнички истраживачки рад одговор је на свакодневна дешавања и лична искуства.

Серију радова „Баријере” започела је пре пет година и првобитна идеја била је да се овај пројекат заснива претежно на основним принципима компоновања где су главни носиоци цртеж и боја најдоминантнији, а преовладавају црвена, зелена и сива нијанса.  Истраживањем и продубљивањем теме обим интересовања убрзо се проширио и поред основне идеје стварају се и надопуњују нове симболичке  вредности. Мотив баријера на новонасталим радовима логичан је след претходних радова и чини суштински исечак претходне целине.

– Симболика одређених елемената у раду може да се тумачи на више начина и публици су на тај начин представљене многе теме и само од публике зависи која ће бити доминантна – истиче Сања. Она признаје да ју је на истраживање баријера навела сопствена баријера – требало је да доскочи алергији која ју је као болест затварала мeђу четири зида. У жељи да на прави начин искористи време током лечења, Жигићева је почела да се бави графиком, истражујући различите врсте препрека. Касније је том темом наставила да се бави и боравећи у природи. За њу су долазак у планину и пешачење представљали још једно суочавање са сопственим границама, односно откривање докле може и сме да иде.

О значају ове поставке говорила је кустоскиња Зорица Ђерманов, истичући симбoлику баријера са којима се човек свакодневно сусреће на различитим пољима.

Сања Жигић рођена је у Кикинди. Дипломирала је на Академији уметности у Новом Саду, на Катедри за графику у класи професора Звонка Тилића. Мастер студије завршила је у класи код истог професора. Била је ментор на Четвртој графичкој колонији „Софија” у Богданцима у Македонији. Ради у Новом Саду на Академији уметности као стручни сарадник на Катедри за графику. Тренутно је на докторским студијама на Ликовном департману Академије уметности у Новом Саду. Приредила је 15 самосталних и учествовала на више од стотину колективних изложби у земљи и иностранству. Члан је СУЛУВ-а и УЛУС-а.