Славица са четворо деце сели се у Зрењанин

Ниш – Петочлана фамилија Стојановић из села Јелашница код Нишке Бање, коју је почетком јула 2018. године задесила велика трагедија, када је глава породице Мирослав (рођен 1974. године) извршио самоубиство због дуга за струју, ових дана припрема се за селидбу из нишког краја. Са четворо деце – најмлађом, ћеркицом Кристином (6 година) и синовима Вељком (8), Лазаром (11) и Кристијаном (13) – мајка Славица Стојановић (36) пакује нешто од сиромашног покућства и мало својих и дечјих ствари.

У другој половини августа сели се у Зрењанин. Како нам је Славица испричала, после свих мука, јада, невоља и тешког живота, за који каже да тежи не може да буде, од Хуманитарне организације „Срби за Србе” добила је лепе вести.

– Представници ове организације, која прикупља помоћ за социјално угрожене људе и породице широм Србије, неколико пута су нас посетили у Јелашници и уверили се колико тога нам недостаје за нормалан живот. Недавно су нам јавили да су за нас обезбедили условни смештај у Зрењанину, јер је за нас петоро купљена кућа у овом граду. Спремамо се за селидбу, уз чврсто веровање да ће нас тамо бар мало огрејати сунце и да ћемо се у новој средини брзо снаћи и прилагодити, да ћемо имати много боље услове за живот. Ово овде био је живот у беди и заиста не знам како бисмо наставили и да ли бисмо уопште преживели.

Пролази лето, кроз неколико месеци ће зима, од које смо највише страховали, тако да ово решење организације „Срби за Србе”, којој смо неизмерно захвални, за све нас не значи само поклон, већ најбоље могуће решење за почетак новог и, надамо се, много бољег живота – истиче Славица Стојановић.

Ова храбра жена и њена деца никада неће заборавити како су 12. јула прошле године остали без мужа и тате Мирослава, који није могао да поднесе муке и живот са породицом, поготово када им је у неусловној кући искључена и струја. Остала је Славица сама са малишанима, као корисник социјалне помоћи. Неплаћени рачун за електричну енергију је након трагедије измирен и струја је поново прикључена, али...

Породица Стојановић је последњу годину дана, после самоубиства супруга Мирослава, провела у тегобама, које је Славица са децом ни мало лако успевала да надвлада. Највише се бојала да деца не почну да поболевају, а проблеми су били јачи од њих. Малишани су се повлачили у себе, избегавали контакт са вршњацима и мајка је за њих веома често морала да тражи и лекарску помоћ – чак и због повишеног притиска. Наставили су да живе у Јелашници, у трошној кућици склоној рушењу, без икаквих услова за нормалан живот.

Тај објекат својевремено је породица Стојановић добила од Комесаријата за избеглице, али као корисници социјалне помоћи Мирослав и његова супруга никада нису имали новца да је уреде и среде. Иако је било људи добре воље и великог срца који су повремено пружали помоћ, после трагедије и у последњих годину дана много шта је недостајало Славици и њеној дечици. Зато се и надају да ће живети боље.

– Највећа ми је жеља да се на лица моје кћерке и синова врати осмех, да живе као сва остала деца, да се играју са вршњацима и наставе да се школују. Да постану добри и квалитетни људи, а убеђена сам да хоће, иако им до сада детињство није било нимало безбрижно ни срећно – рекла је за наш лист Славица Стојановић настављајући да се припрема за одлазак из Јелашнице.