Кривудање кроз Ормуски мореуз

„Пло­ви­те што бр­же мо­же­те и кри­ву­дај­те. Јед­ном на ве­зу, па­ли­те и га­си­те мо­то­ре и по­ти­сни­ке што че­шће, стал­но по­ме­рај­те кор­ми­ло, што гла­сни­је пу­штај­те ду­би­но­мер, осма­трај­те да­но­ноћ­но, све да оме­те­те под­вод­не ми­не­ре ка­ко не би бом­бу ’за­ле­пи­ли’ за тан­кер.”

Ово дра­ма­тич­но упут­ство за тан­кер­ску пло­вид­бу кроз Ор­му­ски мо­ре­уз – ко­јим про­ла­зи пе­ти­на ис­по­ру­ка наф­те на свет­ско тр­жи­ште – упу­тио је не­дав­но пред­став­ник гло­бал­ног удру­же­ња пре­во­зни­ка цр­ног зла­та „Ин­тер­тан­ко” кли­јен­ти­ма ко­ји из Пер­сиј­ског за­ли­ва пре­во­зе стра­те­шку си­ро­ви­ну бе­ло­свет­ским куп­ци­ма, од­ско­ра по­нај­ви­ше у Ази­ју.

При­руч­ник о „кри­ву­да­њу” тан­кер­ских гр­до­си­ја (по­је­ди­ни ме­ђу њи­ма ду­гач­ки су ви­ше од 250 ме­та­ра) кроз Ор­му­ски про­лаз – где су тан­ке­ри­ма на рас­по­ла­га­њу две тра­ке, ула­зна и из­ла­зна, обе ши­ро­ке по са­мо две ми­ље уну­тар те­ри­то­ри­јал­них во­да Ира­на и Ома­на – из­ну­ђен је нај­но­ви­јим за­о­штра­ва­њем од­но­са из­ме­ђу Ва­шинг­то­на и Те­хе­ра­на, не­пред­ви­ди­вих ге­о­по­ли­тич­ких по­сле­ди­ца. 

Ко­ли­ко од по­чет­ка ма­ја ме­ђу 1.000 тан­ке­ра ко­ји су про­шли Ор­му­ским мо­ре­у­зом до сре­ди­не ју­на, шест ве­ли­ких пе­тро­бро­до­ва (ме­ђу њи­ма и по је­дан нор­ве­шки и бри­тан­ски, уз наф­та­шке ла­ђе Са­у­диј­ске Ара­би­је и Ује­ди­ње­них Арап­ских Еми­ра­та) на­шло се на ме­ти још не­раз­ја­шње­них на­па­да што то­ком пло­вид­бе Пер­сиј­ским за­ли­вом, што на ве­зу у лу­ци Фу­џа­и­рах у Ује­ди­ње­ним Арап­ским Еми­ра­ти­ма (УАЕ).

Зва­нич­ни Ва­шинг­тон и са­ве­зни­ци на Ара­биј­ском по­лу­о­стр­ву, укљу­чу­ју­ћи и Изра­ел, у до­тич­ним на­па­ди­ма ма­ње-ви­ше отво­ре­но ви­де пр­сте Ира­на, на­ја­вљу­ју­ћи оп­се­жне ме­ре за­шти­те ме­ђу­на­род­не ци­вил­не пло­вид­бе. Оне укљу­чу­ју и фор­ми­ра­ње „ме­ђу­на­род­не вој­но­по­мор­ске ко­а­ли­ци­је” за деј­ства у Пер­сиј­ском за­ли­ву. Аме­рич­ки пред­сед­ник До­налд Трамп је 24. ју­на по­ру­чио Ки­ни, Ја­па­ну и дру­ги­ма ко­ји ку­пу­ју наф­ту у За­ли­ву да би и они, а не са­мо САД, мо­гли да се ан­га­жу­ју на за­шти­ти та­мо­шње пе­тро­пло­вид­бе. 

Те­хе­ран у ме­ђу­вре­ме­ну де­ман­ту­је оп­ту­жбе за „от­ми­це и на­па­де на тан­ке­ре” уз упо­зо­ре­ње да је Пер­сиј­ски за­лив „су­ве­ре­на те­ри­то­ри­ја Ира­на”, где ће Иран­ска ре­во­лу­ци­о­нар­на гар­да спро­ве­сти све ак­ци­је на за­шти­ти без­бед­но­сти пло­вид­бе. 

При ова­квом за­те­за­њу си­ту­а­ци­је, пи­та­ње је шта са­да мо­гу да пре­ду­зму ра­зно­род­ни гло­бал­ни ак­те­ри за­ин­те­ре­со­ва­ни за зби­ва­ња у све на­пе­ти­јем ре­ги­о­ну Пер­сиј­ског за­ли­ва. Ка­ко да се по­ста­ве пот­пи­сни­ци ну­кле­ар­ног спо­ра­зу­ма „Пет плус је­дан” с Ира­ном (од ла­не без Аме­ри­ке), бли­ско­и­сточ­ни са­ве­зни­ци Ва­шинг­то­на или упор­ни куп­ци иран­ске наф­те ко­ји пр­ко­се аме­рич­ким санк­ци­ја­ма Те­хе­ра­ну (пред­во­ђе­ни Ки­ном и Ин­ди­јом)? 

Слу­те­ћи да­љу гу­жву у Пер­сиј­ском за­ли­ву, ми­мо гло­бал­не ди­пло­ма­ти­је и ге­о­по­ли­ти­ке, ме­ђу­на­род­на оси­гу­ра­ва­ју­ћа дру­штва ових да­на уде­се­то­ро­стру­чи­ла су пре­ми­ју ри­зи­ка на тан­кер­ску пло­вид­бу кроз Ор­му­ски мо­ре­уз, пре­но­си ма­га­зин „Пе­тро­ле­ум еко­но­мист” из Лон­до­на. 

Ка­ко би из­бе­гли не­пред­ви­ди­ве ри­зи­ке, тан­ке­ри ко­ји се ових да­на кре­ћу ка Пер­сиј­ском за­ли­ву при­кра­да­ју се Ор­му­ском мо­ре­у­зу, пло­ве­ћи те­ри­то­ри­јал­ним во­да­ма УАЕ, на­во­де бри­тан­ски из­во­ри, док се пе­тро­бро­до­ви са за­ста­вом Остр­ва др­же по­да­ље од тих во­да (на­кон не­дав­ног при­во­ђе­ња тан­ке­ра „Грејс 1” у во­да­ма Ги­брал­та­ра). 

Во­де­ћи аме­рич­ки тр­го­вин­ски ри­вал Ки­на у ме­ђу­вре­ме­ну на­ста­вља да ку­пу­је иран­ску наф­ту, твр­де за­пад­ни из­во­ри, и на­ја­вљу­је спрем­ност да по­ша­ље рат­но бро­до­вље у за­шти­ту сво­јих пе­тро­тан­ке­ра уну­тар Пер­сиј­ског за­ли­ва. 

„Ки­на раз­ма­тра пред­лог САД о прат­њи тан­ке­ра у Пер­сиј­ском за­ли­ву. Уко­ли­ко си­ту­а­ци­ја по­ста­не ве­о­ма не­си­гур­на, раз­мо­три­ће­мо сла­ње мор­на­ри­це у за­шти­ту на­ших ко­мер­ци­јал­них бро­до­ва”, по­ру­чио је ових да­на Ни Ђен, ам­ба­са­дор Ки­не у УАЕ. Од ко­га би ки­не­ски рат­ни бро­до­ви шти­ти­ли то­ва­ре иран­ске наф­те за тр­жи­ште дру­ге нај­ве­ће еко­но­ми­је све­та, оста­ло је не­из­ре­че­но. Да пред­у­пре­ди из­не­на­ђе­ња, Ин­ди­ја је у Пер­сиј­ски за­лив већ по­сла­ла је­дан су­пер­мо­дер­ни рат­ни ра­за­рач. 

Што се Ру­си­је ти­че, стра­те­шког ак­те­ра гру­па­ци­је ОПЕК плус, Мо­сква је већ на­ја­ви­ла ско­ре здру­же­не по­мор­ске ма­не­вре са Те­хе­ра­ном у во­да­ма око Ор­му­ског про­ла­за и у Пер­сиј­ском за­ли­ву (пре иду­ћег про­ле­ћа). Евро­пља­ни су и ов­де већ по­сло­вич­но не­сло­жни. Док Швед­ска ових да­на раз­ма­тра при­дру­жи­ва­ње бу­ду­ћој аме­рич­ко-бри­тан­ској ар­ма­ди, Фран­цу­ска је уз­др­жа­на, а не­мач­ки шеф ди­пло­ма­ти­је Хај­ко Мас твр­ди да Бер­лин не­ће би­ти уче­сник ак­ци­је ко­ју пла­ни­ра и спро­во­ди Аме­ри­ка у За­ли­ву. 

Ка­ко ће тан­ке­ри у пу­ној бр­зи­ни на­да­ље кри­ву­да­ти кроз Ор­му­ски про­лаз, ми­мо на­ја­вље­них ар­ма­да и без ме­ђу­соб­ног су­да­ра­ња, те­шко је и за­ми­сли­ти.