Убијају алкохол, врућина и брзина

Страдало четворо у судару на Ибарској магистрали, камион прегазио жену, несрећа на ауто-путу – погинула читава породица, претрчавајући улицу изгубио живот, црни викенд на српским друмовима... Протеклих дана се баш овако описивало оно што нам се дешава у саобраћају. Трагедија до трагедије, учестале и бројне.

Хиљаде људи ових дана аутом ужурбано креће на летовање. И ето шансе да крене све непланирано и наопако, да се циљани одмор претвори у ружан сан, мору, јад и беду…

Пре неку ноћ министар унутрашњих послова Небојша Стефановић обишао је неколико пунктова у Београду на којима је полиција вршила контролу, открила 227 саобраћајних прекршаја, а због вожње под дејством алкохола казнила 56 возача. Троје је, због веће количине алкохола у крви, задржано у полицији до истрежњења.

Под малиганима сести за управљач равно је покушају убиства. Аутомобил као оружје је ту, могуће жртве су у близини, а алкохол је окидач. У престоници је, дакле, ухваћено на делу 56 потенцијалних убица. Одмах следи и питање колико је неоткривених потенцијално опасних возача истовремено крстарило и крстари путевима? Они су стална претња и извор црне статистике.

Око 42.000 возача је прошле године искључено из саобраћаја због вожње у алкохолисаном стању, а поражавајуће је да је међу њима око 1.500 возача који су возилом управљали с више од два промила алкохола у крви, што се третира као насилничка вожња која се по закону кажњава затвором од 30 до 60 дана и новчаном казном од 120.000 до 140.000 динара.

У Закону о безбедности саобраћаја на путевима, дуго припреманом, најављиваном и одлаганом, донетом 2009. године, у члану 3 пише да „сваки учесник у саобраћају је дужан да се понаша на начин којим неће ометати, угрозити или повредити друге учеснике, као и да предузме све потребне мере ради избегавања или отклањања опасних ситуација насталих понашањем других учесника у саобраћају, ако себе или другог тиме не доводи у опасност…” Тврдило се да ће се тим модерним законом из корена променити приступ, кажњавање, обука возача, исправност возила… Десет година касније аналитичари су сагласни да је тај закон уозбиљио возаче, преполовио број смртно страдалих, али и закомпликовао и поскупео ауто-обуку и техничке прегледе, а казнене поене као санкцију „испустио из руку”.

Закон је на папиру, а саобраћај је много више од тога. Возач, пут, возило… у том троуглу ваља тражити узроке незгода. И увек треба да се има на уму да на том „полигону” не постоји правило јачег.

Не возите брзином већом него што дозвољава техничка исправност возила и ваша способност, каже за „Политику” Никола Луковић, инжењер саобраћаја, судски вештак за саобраћај, транспорт и безбедност. Важно је, каже, да током управљања возилом пажљиво пратите ситуацију и прилагођавајте кретање условима, својим способностима, врсти терета, годишњем добу, видљивости и атмосферским приликама…

А овај протекли јул најтоплији је откад се врше мерења. Врућине се настављају, тропске, необично високе за ово подручје. Август је био и остао погубан, на врху листе. И с тешким последицама не само по возачку армију.

За многе је изненађење, али доказано је, стручњаци тврде, да возачи који током летњих врућина не уносе довољно течности у организам, пре но што крену на дужи пут, опаснији су од возача под дејством алкохола.

Блага дехидрираност је равна пијанству налик на оно које ствара 0,8 промила алкохола у крви, што се третира као средње пијанство. То је показала енглеска студија, чији резултати потврђују да возачи у таквом стању почињу да праве грешке јер им је концентрација ослабљена, имају лоше памћење, погоршава им се расположење, губе оријентацију, не могу да закоче на време, не могу аутом лако да маневришу, имају вртоглавицу. Гинемо на путевима више него да је рат. „Нулта смртност” у саобраћају, којој теже скандинавске земље, за нас није реалност, али макар да свим силама смањимо те црне бројке, како знамо и умемо.

Ко има првенство

Недовољна сигнализација, од путоказа до знакова упозорења и обавештења је рак-рана српских путева и улица. У већини земаља се, на пример, возач обавештава да вози улицом с правом првенства, али код нас је то заиста реткост. Зато на свакој раскрсници су у дилеми да ли важи правило првенства десног или не. То збуњује а баш неодлучност за воланом може да буде кобна. Солидарност, превентива и помоћ на путу су код нас често мисаоне именице.