Нови Елвис из Бојника

Гуча – Нови српски првак међу трубачима зове се Елвис Бајрамовић. Млади музичар из пусторечке варошице Бојник прексиноћ је, одлуком стручног жирија, постао Прва труба 59. Драгачевског сабора и разуме се да победничкој срећи, на размеђи суботе и недеље, није било краја.

Иза њега су Бојан Ристић из Владичиног Хана као друга и Марко Глигоријевић из Дуба трећа труба. За најбољи оркестар проглашени су „Тимочки весељаци” из Књажевца, испред капела Стефана Младеновића (Врање) и Бојана Крстића (Владичин Хан). Трубачима из Књажевца припала је и награда за најизворније музицирање, док је трубу жирија публике освојио Синиша Станковић из Загужања код Сурдулице.

Народно коло најбоље је одсвирала капела Владимира Ивановића из Загужања а песму Стефана Младеновића. Први тенор овог сабора је Игор Ристић из оркестра Бојана Ристића, бас Александар Јовић из састава Бојана Крстића а бубњар Славиша Стаменковић, који свира код Владимира Ивановића.

У финалу се прексиноћ такмичило 15 капела пошто је Београдски трубачки оркестар дисквалификован. Музичка завршница Сабора одржана је, иначе, под крошњом столетне липе у порти гучке Цркве Св. архангела Гаврила, где и прва два сабора, 1961. и следеће године, после чега је позорница била пресељена на другу, десну страну Бјелице у Гучи.

Током 59. Сабора надметали су се и пионирски оркестри и међу њима је најбољи био онај којег је предводила Маја Илић из Пожеге, док је најбољи трубач Александар Ристић из Владичиног Хана. У категорији омладинаца прва труба је Никола Крстић из Загужања, а оркестар Мирослава Ђунисијевић из Ариља.

У народном вишебоју три победничка звања припала су Александру Крајишнику из Мајура (скок удаљ из места, скок увис из места, бацање камена с рамена), а по једно Милану Марковићу из Вуљака (рвање у кости) и Антону Мицхери из Пољске (гађање кроз прстен јабуке). Најбољи традиционални здравичар је Предраг Благојевић из Течића (Рековац), а у врсти саборских здравица Петар Петровић из Горњег Добрића (Лозница). Најлепшу мушку народну ношњу оденуо је Жељко Утвар из Београда, женску Тамара Јованчевић, такође из главног града Србије.

У најдуговечнијој гучкој кафани, „Код Дача”, одржана је и оснивачка скупштина Културно-просветне заједнице Драгачева. Она је овде једном већ била оснивана (1961), са циљем очувања народне традиције, културе и уметности, па је те године била домаћин приредбе изворног народног стваралаштва „Драгачево кроз песму и игру” која касније мења име у „Распевано Драгачево”. Затим је 14. октобра 1961. на Покров Пресвете Богородице приређен и велики сабор „Са Овчара и Каблара” који је убрзо преименован у Драгачевски сабор трубача. Заједница се после неколико година угасила, па су њену улогу преузеле самоуправне организације, Дом културе, Месна заједница у Гучи и општина Лучани.

На обнови КПЗ беседили су оснивачи Сабора од првог дана, Никола Стојић (89) и Станојла Ђорђевић Јовановић (82) из Гуче, једини живи од десеторо утемељивача ове приредбе, а уз њих је био и Драган Јовановић Лаф (83) из Дљина код Лучана, капелник победничког оркестра на првом Сабору 1961.

– Радила сам те прве године на окупљању музичара, држала им пробе, ишла пешке по Драгачеву или мотором ако се могло, све без новца, разуме се. Сада је све прешло у комерцијалу што се мени не допада, па наша културно-просветна заједница жели да опет окупи младе и надам се да ће у томе успети – казала је Станојла, наставница музике у пензији.

И Јовиша Славковић, некадашњи директор Сабора у Гучи, оценио је да се он годинама претворио у догађај 3П – „пиварски, политички и певачки”. На оснивачкој седници Живорад Ајдачић, генерални секретар КПЗ Србије, саопштио је да ће та кућа помоћи драгачевску КПЗ са 250.000 динара.