Брзи на палцу, штури на језику

 „Драги боже, учини да сви они који ми не шаљу поруке и не цимају ме, изгубе свој мобилни.”

Ово је само једна од милион порука које циркулишу у СМС комуникацији и представља потврду тезе да је мобилни телефон постао најбољи пријатељ савремених тинејџера.

Највећи број фанова СМС има у генерацији на раскршћу детињства и зрелости, јер су поруке јефтине, брзе и могу се слати у најразличитијим ситуацијама. Међутим, с обзиром на то да једна смс порука може да садржи максимум 160 словних знакова, многи упозоравају на чињеницу да смс ћаскање редукује потребу за комуникацијом и истовремено доводи до осиромашења језика.

– СМС може да доведе до осиромашења личности и комуникације, али куцкање порука је постао тренд и сви то раде. Тинејџери су у стању сатима да куцкају поруке, али они веома живо комуницирају када се виде, њихови разговори трају до дубоко у ноћ и они веома често спавају једни код других. Неки од њих јесу постали зависници од смс-а, али већини тинејџера то је нова технолошка играчка са којом ће се играти док не пронађу ново средство забаве. Родитељима то смета, али ако бисмо отворили тинејџерску „књигу жалби”, нашли бисмо гомилу примедби на рачун комуникације очева и мајки – каже др Тијана Мандић, доктор клиничке психологије и стручњак за комуникологију.

Наша саговорница у шали каже да родитељско гунђање може да се тумачи и као старачка завидност према новим технолошким играчкама – да бисте куцкали поруку морате добро да видите и да имате брзе и гипке прсте. Уз то, морате знати и енглески језик, јер је већина „менија” у мобилним телефонима писана на овом језику. На примедбу да је СМС комуникација стереотипна и да се смс жаргон преноси и у живи језик и осиромашује га, она одговара да свако може да се изражава на веома апстрактан и компликован начин и да – ништа не каже.

Зависници од Интернета и смс-а међусобно комуницирају са 400 речи, од којих је барем педесетак потпуно неразумљиво генерацији њихових очева, а речи као што су атачмент, дифолт, ресетовање, даунлодовање поклапају се са жаргоном младих зависника од психоактивних супстанци, који такође имају свој речник који је потпуно неразумљив околини. Родитељи су због тога уплашени новоговором тинејџера, али „природно је стање родитеља да буде уплашен младошћу наследника”, каже наша саговорница. Данас се на тинејџерским полицама за књиге налазе разни приручници за разумевање и вођење смс комуникације који су намењени онима који не желе да буду „брзи на палцу” и који су у дилеми шта да одговоре ако добију (не)жељени смс јутро након луде журке или фаталног емотивног сусрета, а шта да ураде у ситуацији када жељени смс стигне након тачно шест дана, седам сати и тринаест минута након првог сусрета.

Тако се у једном популарном америчком приручнику о смс бонтону истиче да прво правило комуницирања гласи – немојте да шаљете вицеве и пошалице јер постоји велика вероватноћа да ће вас неко погрешно разумети. Следећи савет гласи – немојте слати смс ако желите да почнете или прекинуте емотивну везу или да се извините за своје понашање. Немојте отказивати састанак преко СМС-а – без обзира да ли имате идеју да некога заувек одстраните из свог живота или нисте у могућности да се са њим видите данас поподне, СМС није оправдање за непристојност. Будите одрасла особа и окрените телефон.

Када добијете поруку основни је ред да на њу одговорите – ако нисте у могућности да одговорите истог тренутка, онда то учините у року сат или два најдаље. Ако сте добили и узвратили неколико смс-ова узастопце, подигните слушалицу и назовите особу са којом се дописујете. Ако сте пунолетни, то је разлог више да не размењујете поруке, већ – речи.

-----------------------------------------------------------

Кривац за први СМС

Када је млади инжењер Нејл Пепворт 1992. послао први СМС који је гласио „Срећан Божић” није ни сањао да ће начин комуникације који је осмислио за интерну употребу стећи планетарну популарност. Пепворт је у историју мобилних телефона ушетао као млад инжењер који је радио на новим комуникационим технологијама и који је смислио СМС комуникацију да би запослени у компанијимогли да комуницирају једноставним порукама. Шеснаест година касније број послатих СМС-ова премашио је 2,3 трилиона на глобалном нивоу.

-----------------------------------------------------------

Дневно 40 порука

Недавно истраживање „Мобилкома Аустрија” показало је да су корисници мобилне телефоније у Србији и Хрватској највећи „зависници” од комуникације СМС-ау региону. Наши суграђани и наше комшиједневно пошаљу и добију између 30 и 40 СМС-а.