Опале арапске инвестиције у БиХ

САРАЈЕВО – Ентузијазам у погледу арапских инвестиција у Босни и Херцеговини, који је био нарочито изражен пре три-четири године, снажно је спласнуо, а из ових земаља доток капитала у последње две године био је у односу на очекивања врло скроман, пише сарајевски портал Индикатор.

Статистика Централне банке БиХ о страним директним инвестицијама показује да је из три кључне арапске земље које улажу у БиХ – Саудијске Арабије, Кувајта и Уједињених Арапских Емирата инвестирано закључно с 2018. годином укупно 717,6 милиона конвертибилних марака (КМ).

То је, како се наводи, тек пет одсто од укупно уложених 14,29 милијарди КМ од 1994. године, од када се води прорачун страних директних инвестиција.

Од споменуте три земље највише је инвестирала Саудијска Арабија – 281,7 милиона КМ, следи Кувајт са 235,3 милиона КМ, док су Уједињени Арапски Емирати инвестирали 200,6 милиона КМ.

У последње две године из ових земаља пристигло је нешто мање од 100 милиона КМ страних директних инвестиција, будући да је салдо на крају 2016. године био 620 милиона КМ.

У прошлој години у односу на годину раније салдо инвестиција из Саудијске Арабије повећан је за 11, 6 милиона КМ, из Кувајта за 11,7, док је из УАЕ остао на истом нивоу.

Осим три кључне земље, инвестиције у БиХ стижу и из других земаља, попут Омара, Бахреина, Катара, али за њих не постоји посебна евиденција, већ су сврстане у категорију „остале земље”, на које укупно отпада 371,3 милиона КМ страних директних инвестиција, а чине 2,6 посто укупних страних директних инвестиција.

Неки од помпезно најављиваних пројеката вредних више милијарди КМ, првенствено у сфери некретнина, не реализирају се или споро напредују, преноси Танјуг.

Медији често истичу пројект резиденцијалног насеља Бурој Озон на Бјелашници, 20-ак километара од Сарајева, који није одмакао у реализацији успркос бројним најавама инвеститора, али ту је и низ других сличних пројеката чија се градња најављивала широм рубних делова града Сарајева, али и у другим подручјима у БиХ.

Уз традиционалне препреке с којима се инвеститори у БиХ суочавају, чини се да значајан утицај на „хлађење” арапских инвеститора за БиХ имала пре три године спроведена опсежна акција власти БиХ на откривању странаца, већином из земаља Залива, који су на рачун фиктивних фирми куповали некретнине у Босни и Херцеговини, а потом их често издавали другим странцима који нису имали пријављени боравак.

Сада тога у толикој мери, како потврђују у Служби за послове са странцима, више нема.

Многи потенцијални инвеститори вероватно нису имали довољно ни информација о БиХ, или су погрешно информисани, те су ушли у пројекте на таласу повећаног интереса за БиХ без одговарајуће упућености и припреме.