Мало промена у животу младих

Шест од десет младих особа планира да промени адресу и исели се из места у којем живи, при чему већина себе види под сунцем западне Европе, показало је најновије истраживање Кровне организације младих Србије, које се сваке године публикује поводом 12. августа, Међународног дана младих особа. Студија под називом „Алтернативни извештај о положају и потребама младих у Републици Србији”, која је урађена на репрезентативном узорку од 1.238 младих узраста од 15 до 30 година, такође ја показала да чак 65 одсто њих уопште не зарађује, четвртина има мању зараду од просечне, а тек свака десета млада особа има зараду која је већа од просечне плате у земљи.

– Иако се велики број младих још школује, ови подаци су забрињавајући јер мале зараде или живот без њих утичу на касно осамостаљивање од родитеља, што онда директно утиче на квалитет живота младих у Србији. Зато што немају кров над главом чак 66 одсто младих живи са родитељима, свега шест процената њих има привилегију да станује у свом стану, а само 17 одсто младих изнајмљује стан. Финансијска зависност од родитеља утиче на све остале аспекте живота, па не треба да чуди податак да је свега 11 процената младих упловило у брачне воде – истиче Стефан Ђорђевић, генерални секретар Кровне организације младих Србије.

Наш саговорник додаје да све забрињава висока стопа незапослености младих, али још више обесхрабрује податак да је чак 61 одсто младих не ради у струци за коју се школовало. То је, према тумачењу Ђорђевића, потврда тезе да образовни систем и тржиште рада нису добро усклађени, односно да наше институције школују кадрове за којима не постоји потреба на тржишту рада. Управо због тога, шест од десет младих који су учествовали у овој студији изразило је жељу да се преквалификује како би нашли посао.

Подаци изведени из овог истраживања говоре да млади нису претерано заинтересовани за свет који их окружује – тек свака четврта особа свакодневно се информише о политици и другим дешавањима, а телефон за њих представља главни „извор” информација. Чак 96 одсто младих телефон користи за информисање, а тек свака шеста млада особа чита новине. Дневни лист „Политика” чита свака пета млада особа, а исти проценат младих има инсталиране „њуз” апликације на телефону. Тек 19 одсто њих зна да постоји Закон о младима, а нешто већи проценат је чуо за Закон о волонтирању и Кровну организацију младих Србије.

– Млади често истичу да се њихов глас не чује, што потврђује и неумољива статистика – иако у Србији живе око 1.166.404 младе особе, у актуелном сазиву Народне скупштине седи само четворо посланика млађих од 30 година, при чему ниједан министар, нити члан Владе Србије није млађи од 30 година. Из буџета Србије за младе се издваја само 0,09 процената новца, а наше истраживање показује да драматично опада заинтересованост младих за политичка дешавања – пре само две године 10 одсто младих одговарало је да их политика уопште не занима, док ове године свака пета млада особа не показује никакво занимање за дешавања на политичкој сцени – примећује Стефан Ђорђевић. – Свака трећа млада особа никада не излази на изборе, док повремено гласа тек 27 процената њих. Десет одсто њих има чланску карту неке политичке партије, а чак две трећине младих каже да нема политичара коме верује.

Не верују политичарима, али верују цркви, каже истраживање.

– Јесте, највеће поверење млади имају у цркву и министарства силе, односно полицију и војску. Иако је у односу на претходно истраживање знатно порастао број младих који верују да је демократија најбољи облик владавине, парадоксално је да чак 60 одсто њих сматра да је Србији потребан јак лидер. Занимљиво је да је у односу на прошлогодишње истраживање опао број младих који има позитиван однос према Европи и европским интеграцијама, а порастао број евроскептика и младих који сматрају да би Србија требало да се ослања на Русију у спољној политици – истиче истраживач Бобан Стојановић.

Он скреће пажњу на чињеницу да расте број младих који изјављују да су били жртве или сведоци насиља: физичког, вербалног и дигиталног, а посебно забрињава податак да готово трећина њих сматра да је насиље у неким ситуацијама оправдано. То је, према тумачењу Стојановића, логична последица прихваћене чињенице да је насиље постало „монета” за комуникацију у нашем друштву и да је присутно на сваком месту, од улице до парламента.

– Када смо младе питали шта за њих представља највећи проблем, одговорили су нам: незапосленост, образовни систем и систем вредности и – безнађе. Мислим да над овим одговорима треба веома да се забрину доносиоци одлука у нашој земљи – закључује Бобан Стојановић.