Прст на чело пред шалтером

Колико путника зна шта хоће и где хоће, а како они остали, неопредељени, бирају где би да се одмарају?
Добривоје Матовић из Топ турса каже да два од три клијента улазе у агенцију са јасним захтевом где желе да проведу одмор. Тада је запосленима у продаји много лакше јер само треба да погоде и одмере однос цене и квалитета. Много је деликатније да се погоди жеља оних "збуњених". Хтели би ово или оно, а двоуме се...

Ту искуство продавца аранжмана долази до изражаја јер "блиц брифингом" полако пореди, повезује и нуди најприближније услове, дестинације и хотеле.

Процена се заснива на искуству и знању шта поједина земља, место и хотел могу да пруже. Неће, наравно, средовечном пару да понуде Родос и хотел на плажи који врви од журки, музике, бурног ноћног живота већ мирно боравиште, мало удаљено од града, на пример у Египту, уз тишину и опуштање. Често клијенти залутају у агенције непознатих имена, скромне понуде и традиције па добијају оно што је остало непродато јер таквима није приоритет задовољан клијент већ краткорочна зарада што је, каже Матовић, недопустив начин рада за оне са традицијом и квалитетом.

Мирко Баук из агенције Одеон сматра да више од половине њихових клијената већ припремљени долазе у агенцију па је утицај агента продаје ту готово небитан. Често, осим дестинације, знају и хотел па чак и собу коју желе.

Он тврди да знање и искуство продавци аранжмана користе за оне који стигну у агенцију потпуно неопредељени и покупе брошуре са целокупном понудом. Убедљив и проницљив агент може да спозна шта је клијенту битније: храна, соба или плажа. Да ли хоће лежање на плажи, вечерњу шетњу уз море до ресторана са романтичном музиком, излете културно-историјског садржаја или, пак, физички захтевне адреналинске доживљаје током летовања.

– Две трећине путника су нам стари клијенти који знају програме – каже Јасмина Кончар из Џоли тревела.

Срђан Марковић из Контикија дели путнике у четири групе где најбројнију, али и најлакшу за рад, чине они који долазе у агенцију искључиво с препоруком. Другу чине сурфери са интернета који све знају о дестинацији на коју би отишли, али хоће да им агенција својим реномеом гарантује квалитет. Трећа група се информише из брошура и они су неодлучни па им агенти знањем и сигурношћу помажу при избору. Четврта група представља највећи изазов јер не знају где а ни како би провели две недеље. Неће да прегледају брошуре, једино знају да то хоће да плате и да крену на пут. Уколико је агент погрешио у процени, путник се жали, обично безразложно, а прећуткује да је одлуку препустио агенцији.