Prst na čelo pred šalterom

Koliko putnika zna šta hoće i gde hoće, a kako oni ostali, neopredeljeni, biraju gde bi da se odmaraju?
Dobrivoje Matović iz Top tursa kaže da dva od tri klijenta ulaze u agenciju sa jasnim zahtevom gde žele da provedu odmor. Tada je zaposlenima u prodaji mnogo lakše jer samo treba da pogode i odmere odnos cene i kvaliteta. Mnogo je delikatnije da se pogodi želja onih "zbunjenih". Hteli bi ovo ili ono, a dvoume se...

Tu iskustvo prodavca aranžmana dolazi do izražaja jer "blic brifingom" polako poredi, povezuje i nudi najpribližnije uslove, destinacije i hotele.

Procena se zasniva na iskustvu i znanju šta pojedina zemlja, mesto i hotel mogu da pruže. Neće, naravno, sredovečnom paru da ponude Rodos i hotel na plaži koji vrvi od žurki, muzike, burnog noćnog života već mirno boravište, malo udaljeno od grada, na primer u Egiptu, uz tišinu i opuštanje. Često klijenti zalutaju u agencije nepoznatih imena, skromne ponude i tradicije pa dobijaju ono što je ostalo neprodato jer takvima nije prioritet zadovoljan klijent već kratkoročna zarada što je, kaže Matović, nedopustiv način rada za one sa tradicijom i kvalitetom.

Mirko Bauk iz agencije Odeon smatra da više od polovine njihovih klijenata već pripremljeni dolaze u agenciju pa je uticaj agenta prodaje tu gotovo nebitan. Često, osim destinacije, znaju i hotel pa čak i sobu koju žele.

On tvrdi da znanje i iskustvo prodavci aranžmana koriste za one koji stignu u agenciju potpuno neopredeljeni i pokupe brošure sa celokupnom ponudom. Ubedljiv i pronicljiv agent može da spozna šta je klijentu bitnije: hrana, soba ili plaža. Da li hoće ležanje na plaži, večernju šetnju uz more do restorana sa romantičnom muzikom, izlete kulturno-istorijskog sadržaja ili, pak, fizički zahtevne adrenalinske doživljaje tokom letovanja.

– Dve trećine putnika su nam stari klijenti koji znaju programe – kaže Jasmina Končar iz Džoli trevela.

Srđan Marković iz Kontikija deli putnike u četiri grupe gde najbrojniju, ali i najlakšu za rad, čine oni koji dolaze u agenciju isključivo s preporukom. Drugu čine surferi sa interneta koji sve znaju o destinaciji na koju bi otišli, ali hoće da im agencija svojim renomeom garantuje kvalitet. Treća grupa se informiše iz brošura i oni su neodlučni pa im agenti znanjem i sigurnošću pomažu pri izboru. Četvrta grupa predstavlja najveći izazov jer ne znaju gde a ni kako bi proveli dve nedelje. Neće da pregledaju brošure, jedino znaju da to hoće da plate i da krenu na put. Ukoliko je agent pogrešio u proceni, putnik se žali, obično bezrazložno, a prećutkuje da je odluku prepustio agenciji.