Да је Милошевић осуђен, све би можда било другачије

Хaг– Правни заступници Хрватске тврдили су јуче пред Међународним судом правде у Хагу да је тај суд надлежан за тужбу те земље против Србије због геноцида 1991–95, као што је био надлежан и за исту тужбу БиХ против српске државе.

Главни хрватски правни заступник Иван Шимоновић рекао је да су „геноциди у Хрватској и БиХ две стране истог новчића”, почињени у оквиру плана српског вођства на челу са Слободаном Милошевићем да окупацијом дела територија Хрватске и БиХ и етничким чишћењем несрба – створи велику Србију.

Одговарајући на захтев Србије да се суд огласи ненадлежним, он је рекао да би то било „бизарно” с обзиром на то да се суд прошле године огласио надлежним за тужбу БиХ „у вези са истим догађајима на другој страни границе”.

Шимоновић је напоменуо и да је Хрватска прибегла тужби највишем суду УН као „последњем средству” будући да су суђења пред Хашким трибуналом „пропустила да јасно оцртају свеобухватни оквир у којем су почињена појединачна злодела”.

„Да се суђење Слободану Милошевићу завршило пресудом, можда би све било другачије. Али, није било тако... Јединствени план да се створи велика Србија од заузетих територија Хрватске и БиХ кроз етничко чишћење несрпског становништва био је предмет неких суђења пред Хашким трибуналом, али није потпуно разоткривен”, подвукао је Шимоновић.

Став Хрватске је, назначио је, да је „Милошевићев план за велику Србију заснован на окупацији и етничком чишћењу делова Хрватске и Босне и укључивао је систематску употребу злочиначких дела над цивилима, која су достизала геноцид када је и где то било могуће, као што је суд раније утврдио у случају Сребреница”.

Узвраћајући на аргумент Србије да је суд ненадлежан зато што у тренутку подношења тужбе 1999. тадашња СРЈ није била чланица УН, Шимоновић је подсетио да је, до промене власти 2000. године, СРЈ прихватала надлежност Међународног суда правде за тужбе Хрватске и БиХ, а да сада „тврди да је све то било лажно и без учинка, одричући се свог претходног понашања”.

На приговор српског тима да СРЈ не може одговарати за злодела почињена пре њеног оснивања, крајем априла 1992, хрватски заступник је одговорио: „Чињеница да су снаге под истим политичким вођством и истом војном командом и контролом мењале име не може бити основа за избегавање одговорности државе”