Стотину путева по двеста метара

Краљево – Кад је реч о асфалтирању путева и улица на подручју града Краљева, свако би да из куће или дворишта може у папучама или да не прља ципеле. Али не може, јер нема довољно пара за више од хиљаду километара, што сеоских путева што градских улица без асфалта. Град Краљево је по пространству највећа локална самоуправа у Србији и има 92 насеља. Зато се градска власт већ другу годину, свакако и из разлога очувања политичке подршке, држи принципа свакоме помало, а никоме колико се тражи.

Тако ће и ове сезоне радници градског јавног предузећа „Путеви”, сходно одлуци Градског већа, у селима, приградским насељима и самом граду асфалтирати скоро стотину, тачније 95 саобраћајница, али дужине од двеста до највише три стотине метара. За те потребе у градском буџету је планирано 62 милиона динара, дупло више него лане, поготово ако се тој суми додају и износи које грађани из одређене улице морају да прикупе, а реч је о 15 процената од вредности посла. То, међутим, плаћају мештани само у срединама које нису обухваћене градским планским документима, дакле у селима и појединим приградским насељима. Стога се, против те „дискриминације” становници у насељима где су обавезни да финансијски учествују у асфалтирању често буне, поготово што је ранија обавеза оних који живе у граду у смислу плаћања доприноса за уређење грађевинског земљиште сада сведена на симболични износ. Но, политички представници локалне власти су и даље за одлуку да се то учешће задржи како би се, у ситуацији несташице новца, лакше бранили од нереалних захтева. Насупрот томе, градитељи сматрају да би та глоба ипак требало да се укине.

– То често изазива свађе у насељима између самих мештана, подстиче препирке ко је платио ко није, а сав бес се најчешће тамо на терену усмери на нас, иако смо за то најмање криви – тврди Мирко Вуковић, директор ЈКП „Путеви” у Краљеву.

Директор Вуковић одговара и на наше питање да ли је боље асфалтирати мање путних праваца а да буду дужи, па тако редом из године у годину, од села до села.

– За нас би, свакако, било боље. Јер овако се повећавају манипулативни трошкови, много пута се селе машине од насеља до насеља, па би можда и цена асфалтирања по квадрату од око 1.700 динара могла бити нешто нижа. Затим, док се процени и договори које путне правце, рецимо ове године, асфалтирати, а има их много, прође добар део грађевинске сезоне. Но, ми смо, упркос томе, пре месец дана кренули да радимо и мислим да ћемо све што је планирано до почетка зиме успети да реализујемо – каже Вуковић.

Иначе, од око 125.000 становника који живе на територији града Краљева више од половине их је у граду. Тај тренд селидбе из села у град, често и услед лоше комуникације, траје одавно, па ће, по свој прилици, сеоским вододеринама још одлазити, како се овде каже, на калдрму, нажалост, и све учесталије и даље од краљевачке...