Дивље депоније нико не контролише

Тоне земље, црепова, цигала, комади зидова... „насељавају” годинама простор око Панчевачког моста. Сa овим дивљим сметлиштем, једним од двестотинак колико их има у граду, надлежни се боре већ више од десет година. Чим склоне одбачени отпад, не прође ни неколико дана, а на истом месту поново никне депонија.

Парче од Панчевачког моста до изласка на Вишњичку улицу, у Улици Вука Врчевића, детаљно је очишћено у једној од акција прошле године. Тада је са око 20 хектара уклоњено око 5.000 тона разног отпада, земље и шута. Сада, годину дана касније, ситуација је мало боља него тада, али је далеко од идеалне.

Депонија у Улици Вука Врчевића није само место где се одлажу земља и шут, већ и разноврстан отпад из домаћинстава. За разлику од ове, у последње време у граду ничу депоније где се искључиво одлаже земља и грађевински отпад. Више их је од када се повећао и број активних градилишта у граду. Изгледа да су инвеститори „схватили” да је најлакше склопити уговор са неком од фирми које одвозе отпад и на тај  начин „опрати руке” од одговорности за кретање отпада. Није им ни на крај памети да провере где је тај отпад завршио – да ли на депонији Винча или негде крај пута, реке, у шуми, на приватној парцели...

– Свакодневно се суочавамо са проблемом чишћења и уклањања нелегалних депонија на територији града, којих оквирно има око 200. Поред шута и земље, на нелегалним депонијама често се налази и кабасти и комунални отпад. Најчешће наилазимо на депоније на периферним деловима града, али и у ширем центру.

У сарадњи са Секретаријатом за заштиту животне средине свакодневно уклањамо дивље депоније, али несавесни појединци изнова непрописно одлажу отпад на местима која нису за то предвиђена и тако долази до поновног стварања нелегалних депонија – каже Марко Попадић, директор ЈКП „Градска чистоћа”.

У периоду од 2015. до 2018. године у граду је уређено више од 2.000 места где су биле депоније и уклоњено око 200.000 тона смећа.

Једно од решења које би можда могло да утиче да се угасе веће дивље депоније био је предлог да се покрију видео-надзором. Од идеје се до сада није далеко одмакло.

А није се одмакло ни у утврђивању квалитета отпада. Оно што је очигледно јесте да је град постао место где се граде велики тржни центри и стамбено-пословни комплекси. Неки од њих изграђени су на местима које је гађао НАТО, неки на местима где су се налазиле фирме са „прљавом” индустријом. Покушали смо да утврдимо да ли је неко контролисао састав тог земљишта, али потребне одговоре нисмо добили.

Пре годину дана суграђани из Макиша жалили су се да данима камиони истоварају земљу у зону водоизворишта код рени бунара. На само једној од локација земља је толико насута да је угрозила градски цевовод, али и електроводове. Житељи тог дела града сматрали су да земља стиже из Улице кнеза Милоша, с места где се некада налазила зграда Генералштаба уништена у бомбардовању 1999. године.

Да ли је неко некада урадио анализу тог земљишта остало је непознато ширем кругу људи, а није познато ни одакле су камиони стизали.

Није познато ни ко је тај ко контролише одвоз отпада са градилишта, да ли то раде општински комунални инспектори, еколошки инспектори… Оно што је евидентно јесте да неопасан отпад, у који спада и земља и шут, по пропису мора да се одлаже на једину градску депонију у Винчи.

– Опасан отпад се не депонује у Винчи. Када је реч о шуту и земљи, то је неопасан отпад и ми га као такав третирамо, врши се процена отпада који је у питању, мерење и проценат влажности. Улазак на депонију и истовар отпада по тури до пет тона кошта 220 динара, док преко пет тона износи 550 динара. Влажна земља по тури до пет тона кошта 1.100 динара, а преко пет тона 3.300. Чврсти шут до пет тона кошта 240 динара, а преко тога 600 динара, док шут мешан са осталим грађевинским материјалом по тони кошта читавих 360 динара.

У току 2018. депоновано је укупно 884.159.350 килограма земље, грађевинског отпада и шута, док је ове године одложено 832.136.400 килограма – кажу у „Чистоћи”.