Гас на цене хране

Док економисти кажу да је гориво занемарљив трошак у структури цене производа, произвођачи одговарају да је та рачуница потпуно другачија са њихове позиције. У једном се ипак слажу – уколико дође до најављеног поскупљења горива од седам процената то ће сигурно утицати на јунску инфлацију и то за 0,5 одсто. Произвођачи за сада калкулишу. И са новом ценом горива већ има простора за поскупљења, а да ли ће их и бити, зависиће и од тога да ли ће цене енергената и даље ићи навише.

 Уколико жели да задржи садашњи ниво цена основних намирница, хлеба и млека, на пример, као и у другим случајевима где се користи дизел гориво у производњи, држава би, кажу стручњаци, могла да одигра важну улогу и регресирањем смањи утицај раста цена горива на раст цена хране.

У нето цени хлеба гориво заузима 10 одсто. Према речима Момира Лазића, директора Београдске пекарске индустрије и Класа, један камион са 1.500 векни хлеба кошта 600 евра. Десет одсто у нето цени одлази на транспорт и трошкове енергената у производњи. На откупну цену литре млека на гориво отпада пет до седам одсто.

Највише енергената ипак се „потроши” у месној индустрији. Према речима произвођача тај проценат је код свежег меса око 14, а код прерађевина чак и 18 одсто. Ту су урачунати и трошкови транспорта. Код прерађевина од меса утрошена енергија, а то су струја, гас и нафта, расте, па су и трошкови већи. Иначе, за све производе важи правило да што је роба јефтинија учешће је веће, а финална цена виша.

Већина произвођача којима се „Политика” обратила је само на помен структуре цене имала „неодложне састанке”, а они који су одговорили на позив тражили су да се име њихове компаније не помиње. Што може бити показатељ колико енергенти у структури цене могу бити повољан терен за калкулације. Разлога за поскупљење увек има, па и када је реч о скокуцене енергената. Али се поставља питање зашто је храна поскупела чак 30 одсто, а енергенти од почетка године тек око 10 процената. Произвођачи одговарају да ту нису урачунати други инпути који такође нису мировали. За сада, на срећу потрошача, произвођачи још калкулишу и нова поскупљења су тек у најави.

Економиста Горан Николић из Центра за научноистраживачки рад Привредне коморе Србије каже да се, према прогнозама светски референтног сајта „Оил прајс нет”, у наредних годину дана очекује раст цене нафте 30 одсто у доларима. Наравно, постоји директна веза између раста цене овог енергента и скока инфлације.

– Рачуница каже да уколико не буде смањења акциза и ако курс долара према динару буде фактички непромењен, скок нафте на светском тржишту од 30 одсто директно би у наредних годину дана(до краја маја следеће године) увећао инфлацију за 2,7 одсто – каже Николић.

Анализа Народне банке Србије је показала да је очекивана укупна инфлација до краја године 8,6 одсто, а базна 5,6 процената. Николић каже да би велики успех био уколико би инфлација до краја ове године била једноцифрена. Инфлаторна очекивања су, иначе, у порасту. У априлу су очекивања финансијског сектора била 11 процената, привреде 12, а становништва чак 16 процената, што је, каже Горан Николић, нереално.