Пшеница јефтинија, али не и хлеб

Иако је прошлојесења сетва пшенице с укупних 462.000 хектара била најмања у веку, предстојећа жетва се дочекује сасвим спокојно. Хлебно жито је у добром стању, а стручњаци прогнозирају да ће просечан принос после дужег периода износити чак врло добрих четири тоне по хектару.Уколико у наредних месец дана не буде временских неприлика, у силосе ће се сасвим сигурно сместити 1,8 милиона тона, што је, практично, равно прошлогодишњем роду. С обзиром да су наше потребе око 1,5 милиона тона, да има и прелазних залиха од 150-200.000 тона, биланси ће бити намирени, а преостаће и за извоз. Друга је прича да ли ће бити значајније девизне зараде. 

Добар род код нас, али и у свету наговештава пад цене хлебног жита. Новосадска Продуктна берза је, иначе, већ реаговала и прошлонедељна цена је била више од пет одсто нижа него седмицу пре тога. Сва је прилика да се произвођачи не могу надати цени пшенице и заради на 22-23 динара по килограму, колико је она коштала у последњих пет месеци.

Као што је познато, земљорадници се нису много овајдили од прошлогодишњих високих цена хлебног жита, јер су га, углавном продали одмах после жетве по 10 и 12 динара по килограму. Кајмак су покупили трговци, они који су имали паре да робу плате кад је најјефтинија и продају је кадаје најскупља.

Вукосав Саковић, директор Фонда за жита, каже да ће род пшенице бити добар и у Мађарској, Румунији, Бугарској, али и Украјини, која због велике производње такође утиче на формирање наше цене. Украјински род је за чак седам милиона тона већи него лане. Већ је познато да ће пшеница у Мађарској коштати 15 динара, у Украјини 13 динара по килограму, што значи да ће јефтине пшенице бити на нашим границама. С обзиром на све околности, он процењује да ће се у Србији цена хлебног жита вероватно формирати на око 16 динара по килограму.

– У таквим условима уредба о ограничењу извоза губи смисао и њено важење Министарство пољопривреде не би требало да продужи. У супротном, тржишни односи били би потпуно нарушени. Трговци не би били заинтересовани да купују пшеницу у жетви, јер не би знали куд ће с њом ако нема извоза, а произвођачи би били препуштени на милост и немилосттрговаца и млинара. Зато би због заштите интереса произвођача на забрану извоза требало заборавити – каже овај стручњак.

По Саковићевим речима у наредном периоду не може се очекивати значајнији извоз, а домаћа цена, која ће ићи „уназад”, чуваће наше тржиште од прекомерног извоза.

У ситуацији када пшеница појефтињује, неминовно је поставити и питање да ли има простора да појефтини и хлеб. Наш саговорник који је дуго у житарском послу каже да се не сећа да је икад после појефтињења ове сировине уследило и појефтињење основне животне намирнице, како још хлеб радо називамо. Пекари, наиме, увек имају простора да се позову на поскупљење других инпута за ову производњу, енергената на пример.

Секретар одбора за аграр у Привредној комори Србије Милан Простран такође није поборник задржавања забране извоза.

– Произвођачима би требало омогућити да зараде, а држава би своју улогу могла да сведе евентуално на куповину извесних количина за залихе. И то под равноправним условима на тржишту. У таквој ситуацији фармери је неће прозивати да се нетржишно понаша и штити само потрошаче хлеба, а не и произвођаче – каже Простран.