Кућом стално одзвања дечји смех

Лесковац, Црна Трава – У Црној Трави, најмањој општини у Србији, шесточлана породица Тамаре Перовић и Перице Николића, која се својевремено доселила с „београдске калдрме”, скоро две године чекала је да од општине добије у закуп један од пет станова који су грађени из буџета за младе брачне парове, као мера подстицаја наталитета. Иако су станови одавно завршени, њихов сан није остварен. Због тога су напустили овај крај и преселили се у Јагодину. Одлука није била лака, али се показало, кажу, да нису погрешили. Иначе, Перица Николић (42) и Тамара Перовић (27 година) имају четворо деце: Димитрија (седам година), Николину (три), Валентину (годину и по дана) и Катарину (осам месеци). Тамара је задржала девојачко презиме, а остали су Николићи.

„Искрено, прва опција био нам је Ниш, али смо се месецима распитивали и нисмо успели да нађемо ни одговарајући стан ни посао. Јагодина нам је деловала као лепо место за живот и нисмо погрешили иако нисмо познавали никога. За прво време изнајмили смо једнособан стан, који се иначе издаје туристима преко лета. Супруг је за веома кратко време нашао посао у струци и сада ради као ауто-механичар у једном ауто-сервису (у Црној Трави је радио као возач). Пре три месеца пронашли смо одговарајућу кућу, коју смо изнајмили, али планирамо временом да је откупимо. Коначно, деца имају своје собе и имамо довољно животног простора. Полако га уређујемо, у складу с могућностима, и заиста уживамо у томе”, наставља исповест Тамара Перовић.

Перовићева каже да у Јагодини труднице и породиље добијају додатке, мисли 12.000 месечно, а за сваку новорођену бебу једнократно 200 евра. Међутим, наставља она, како наша деца нису рођена овде, немају права на те погодности, и разлог њиховог пресељења у Јагодину није била помоћ општине.

„Како је троје од наше четворо деце млађе од три године, веома је захтевно испланирати њихове потребе и све обавезе у кући и ван ње, али се радујемо сваком новом дану, јер кућом стално одзвања дечји смех и мислим да нема ничег лепшег од тога. Искрено, вероватно ћу пожелети још једну бебу, али за сада је не планирамо, јер су сви веома мали, а и треба ми одмор, јер сам у последњих седам година три године одржавала трудноћу”, појашњава Тамара.

Тамара Перовић поручује младим женама, посебно мајкама: „Људи углавном имају предрасуде о великим породицама. Сматрају да је реч о необразованим мајкама и очевима на ивици егзистенције који стварају сиротињу. Ми нисмо сиромашни. Живимо као и већина нашег народа, ништа ни лошије ни боље. Свако дете је било планирано и жељено.”

Тамара Перовић веома је активна на интернету. Готово две године пише блог који је назвала „Тамама” и има истоимени профил на „Инстаграму”. Настао је, вели, из потребе за писањем и љубављу према деци.

„На блогу сам две своје највеће љубави спојила у једну. На овај начин желим да пружим подршку другим мамама и поделим с њима своја искуства. Са читатељкама имам сјајну комуникацију, мислим да је добрим делом због тога што приказујем реалност шесточлане породице, без улепшавања, али и преносим поруку да је могуће у данашње време и у условима у којима се сви боримо за опстанак створити велику породицу и обезбедити све потребно, уколико је то оно што заиста желите.”

Уз ову занимљиву причу, Тамара додаје: „Веома активно радим и на другим пројектима, као што су дружења, предавања и семинари за труднице, маме, тате и децу. Баш смо почетком августа, у оквиру ’Светске недеље дојења’, организовали лепо дружење. Залажем се за слободно дојење у јавности, јер мислим да је храњење бебе најприроднија ствар и да ту нема места ни вулгарности ни негативним коментарима.

Ја сам пре свега мама која је код куће с децом свакога дана двадесет и четири часа. Знам да има доста незапослених жена и да би многе од њих волеле да започну неки свој посао, али немају храбрости или не знају како. Успела сам да створим нешто док сам тако седела код куће с децом, а супруг радио да би нам обезбедио оно најосновније. Сада радим на серији дечјих сликовница и једва чекам да све то приведем крају. Ако сам ја успела, може и било која жена, а кључни фактори су воља и истрајност. Често путујемо с децом по Србији. Желимо да их упознамо са земљом у којој живе, а они, када порасту, нека одлуче куда желе да иду и живе”, каже Тамара.

Желели смо велику породицу и срећни смо

„У данашње време, када је много људи огорчено због општих услова у нашој земљи, ми бирамо да будемо срећни. Желели смо велику породицу, створили смо је и срећни смо. Док нас је живот у Црној Трави чинио радосним, живели смо у том крају. Када нам више није одговарало, преселили смо се у Јагодину. Мислим, када би свако мало више радио на својој срећи, свима би било много лепше”, каже Тамара Перовић, мајка четворо деце.