Српска престоница као балкански Холивуд

Ако у неком филму чија се радња дешава у Паризу, Москви, Берлину или Стокхолму угледате своју, београдску улицу и своју терасу – не чудите се. Јер као што и популарни глумци имају „заменике” који уместо њих снимају сцене, тако и наш град у многим остварењима дублира светске метрополе. Филмске екипе радо се враћају на Бели двор, Калемегдан, у центар града, на Дорћол... који у остварењима светских продукција „играју” насеља неких других престоница.

Али, добија Београд и главне улоге. Баш недавно када је саобраћај у центру града био потпуно блокиран, на Теразијама и Тргу Николе Пашића снимане су уводне сцене треће сезоне америчке серије „Seal team”. За ролу коју су му продуценти доделили није морао да се припрема – играо је самог себе. По сценарију овог остварења, амерички маринци решавају случај у Београду, а у томе им помажу домаће специјалне јединице.

Екипа „Морнаричких фока” није једина којој се допао наш град. Сваки час прочитамо најаву да се саобраћај измешта и блокира део града због рада на сценама неког филма, серије, рекламе... Код нас снимају Скандинавци, екипе са Блиског истока, Кинези, Индијци... и наравно Американци. Београдским улицама тако су шетали Џони Деп, Џемс Нортон, Џесика Честејн...

А више је разлога за то што стране продукције често долазе код нас, објашњава Милица Божанић, извршна директорка Српске филмске асоцијације, иначе први контакт странцима који би да снимају у нашој земљи.

– Продукције желе нове локације, али и да за мање новца добију висок квалитет. А овде филмске екипе имају сјајну сарадњу са домаћим радницима који су веома професионални па то утиче да једна екипа дође овде да снима и више пута. Препорука се шири, тако стижу и нови пројекти. Уз то, издвајају нас и подстицајне мере које за филм и рекламе даје Министарство привреде – објашњава Божанићева.

Странци воле да камерама опседну Тару и Стару планину, као и друга места у нашој земљи, али некако их је највише у Београду. Углавном, због логистичких разлога јер велике екипе захтевају хотелску инфраструктуру, доступност различитих мајстора, велики возни парк, тимове који брину о расвети, опреми, некад и дресере животиња...

Али зашто ми уопште трпимо „тортуру” у виду блокада улица, гужви, преусмеравања због неких тамо странаца? И још им дајемо паре да би окупирали наш град?

Па, вајда је прилична. Божанићева објашњава да је за протекле три године 12,6 милиона уложених евра привукло 75,5 милиона евра директно потрошених на снимања у Србији.

– Да није подстицаја, ти филмови се можда не би снимали код нас, али захваљујући таквим условима долазе овде. Осим што запошљавају филмске раднике, за оваква снимања ангажује се и велики број мајстора за израду сценографије, електричара... Плаћају се транспорт, осигурање, огромни возни паркови, кетеринг... Уз то, на листи трошкова које један филм оствари су и ноћења у градским хотелима – набраја Божанићева. Профитира и домаћа „седма уметност”. У сектор се због странаца инвестира више па када падне клапа на некој нашој серији и филму – имамо и боље камере и расвету, и више истренираних и обучених људи који раде по светским стандардима. А што се тиче промоције Београда – осим што нас рекламирају прелепи кадрови у филмовима и серијама, место на коме је у добром проводу усликан Џони Деп аутоматски постаје и место број један за милионе светских тинејџерки заљубљених у холивудског суперстара.

Пешаци у лавиринту филмаџија

Последњих месеци Београђани и туристи у главном граду све чешће могу да чују: „Молим вас, пређите на другу страну улице, овде неће моћи да се прође десетак минута због снимања сцене.”

Хтели-не хтели, неки када схвате да не могу да ухвате пречицу, то учине уз гунђање: „Они ће мени да забране да ходам својим градом како хоћу.” Други радознало застану да виде шта се то снима и покушају да уоче неку познату светску глумачку фацу.

Да је српска престоница све атрактивнија за светске филмаџије, не тврде само туристички и филмски посленици у Србији. То је све чешћи утисак и житеља главног града.

„За мање од две недеље на путу до куће или посла налетео сам на филмску сценографију. У јулу сам једног викенда морао мало да кружим по центру због снимања сцене на Теразијама, које су тог дана неколико сати биле затворене за саобраћај. Само неколико дана касније пет, шест минута сам, као и други пролазници, морао да причекам код фонтане на Тргу Николе Пашића јер је у току било снимање сцене на платоу испред Старог двора”, прича суграђанин Никола Томић.

Како додаје, посебно је био изненађен пре петнаестак дана када је замало улетео у филмски кадар.

„Сваки дан код ЕТФ-а чекам аутобус до посла и увек је мања или већа гужва тамо. Али, када наиђу два, три аутобуса, она се рашчисти. Ипак, прошле недеље, збунило ме је када сам са семафора прекопута стајалишта уочио да су управо прошла два аутобуса, а на станици је ипак и даље била огромна гужва. Помислио сам да већина путника чека неки други аутобус и као прави сам промарширао уз стајалиште. Тек када сам стао, како бих сачекао аутобус до посла, укапирао сам да сам управо улетео у снимање сцене за филм. Срећом, сви из екипе су били љубазни и нас, редовне путнике, само су замолили да аутобусе сачекамо неколико корака даље од стајалишта”, уз осмех се присетио Никола.

Најбоља локација за рекламе

Београд се недавно нашао и на листи номинованих градова за најбољу локацију за снимање реклама. Престижно признање у септембру додељује Светска асоцијација менаџера локација у Лос Анђелесу. Реч је о споту „Органска храна за све” немачког бренда „Пени”, коју је снимала београдска продукцијска кућа „Емоте”.

– Био је то један од најзахтевнијих пројеката прошле године, па смо зато поднели кандидатуру. Номинација је значајна јер је то први пут да нека холивудска професионална асоцијација номинује пројекат сниман у Србији. Сада је прилика да нашу земљу запазе менаџери локација који раде на високобуџетским пројектима – истиче Милица Божанић, извршна директорка Српске филмске асоцијације. 

Кад филмска екипа преусмери аутомобиле

Ниједна филмска екипа не може само тако да „бане” у неку улицу и да заустави кретање аутомобила. Да би се снимало на улици или на путевима који су у надлежности Секретаријата за саобраћај, организатори морају поднети захтев за сагласност за измену режима саобраћаја, и то најкасније 15 дана пре сета. У захтеву они наводе податке о организатору, време и место одржавања, саобраћајни пројекат измене режима саобраћаја, име особе за контакт и доказ о уплати таксе.

Уколико се измена режима односи на трасу којом саобраћају линије градског превоза, захтев се подноси и Секретаријату за јавни превоз.

 – Ако су испуњени сви услови са аспекта саобраћаја, Секретаријат за саобраћај издаје сагласност организатору који, да би добио решење, по један примерак доставља МУП-у, односно Дирекцији полиције, Полицијској управи за град Београд и Управи саобраћајне полиције.