Слична фонтана красиће Трг Николе Пашића

Традиционално место окупљања престоничких матураната и водоскок који се годинама налази на картонским, али и видео-разгледницама главног града, фонтана на Тргу Николе Пашића, неће отићи у историју када следеће године буде почела реконструкција овог трга. Да овај симбол Београда, у чијим играма водених перли уживају генерације житеља и туриста главног града, дефинитивно остаје, јуче је потврдио главни градски урбаниста Марко Стојчић. Ипак, на основу његове изјаве делује да ће чувени београдски водоскок доживети извесне измене јер, како је навео, „изглед нове фонтане биће у највећој мери сличан садашњој.”

– Грађани треба да буду безбрижни. Фонтана ће остати на овом тргу, а решењем ће свакако бити задовољни. Тренутно се разрађује пројекат да би се дошло до фонтане која је савремена, прилагођена простору на којем ће бити и која ће, ако буде техничких услова, бити у функцији свих 12 месеци у години, као и она на Славији. Оно што је сигурно, изглед фонтане ће у највећој мери бити сличан овоме каква је данас –уверава Стојчић, а преноси Танјуг.

Како је истакао, пре постојеће фонтане на истом месту постојала је једна која је имала врло сличан облик.

– У том смислу трага се за решењем које ће бити нешто што је већ у памћењу Београђана као симбол града Београда. У наредних 10 до 15 дана знаће се и коначан изглед фонтане, што ће бити показано свим грађанима. До сада се није излазило са званичним изгледом управо зато што је још у току фаза измена пројеката и прилагођавања онога што Београду и Београђанима треба – наводи Стојчић.

Градски урбаниста подсетио је да је 2015. године спроведен конкурс за три трга, међу којима и за Трг Николе Пашића, а тада је предлог аутора био да се на том тргу нађе измењена фонтана од оне каква је сада.

– Разлози аутора за промену фонтане били су то што је уочен потенцијал за већи пешачки простор, као и то што данашња фонтана у зимским месецима и када се не користи често буде претворена у неку врсту депоније. У међувремену смо имали више разговора са њима и тренутно смо на становишту и оно иза чега одговорно стојимо јесте да ће на Тргу Николе Пашића остати фонтана – каже Стојчић.

Разлог за овакав заокрет надлежних, по свему судећи, јесте реакција грађана. Када су пре неколико година објављени резултати архитектонског конкурса за три трга, промене које ће доживети Трг Николе Пашића и уклањање садашње фонтане прошли су, чини се, испод радара Београђана. Али, како је недавно почела да се актуелизује прича о обнови овог плочника, кренуло је и негодовање грађана због идеје о уклањању једне од најлепших и најпрепознатљивијих фонтана престонице.

– Џабе им сва реконструкција, ако нам одузму ову фонтану. Тим потезом уништиће један од најпознатијих симбола престонице – један је од блажих коментара једног Београђанина на вест о уклањању садашње фонтане са трга. Други коментари су углавном знатно оштрији.

Поток с врелом

Водоскок који представља својеврсни велелепни улаз на Трг Николе Пашића подигнут је 1959, према замисли Хранислава Стојановића. Овај базен данас можда не би красио трг да Стојановић са колегама педесетих прошлог века није победио на архитектонском конкурсу за подизање споменика Марксу и Енгелсу и уређење трга. Решење Стојановићевог тима предвидело је лепезаст пешачки плато и висок споменик који би се огледао у издуженом, каскадном базену, односно фонтани. Београд је ову фонтану убрзо и добио, али не и споменик изнад ње. Простор око ње у првим деценијама постојања тадашњег Трга Маркса и Енгелса није постао оаза за пешаке у центру главног града јер му је фалило зеленила, али пре свега зато што су возачи аутомобила плато масовно користили као велики паркинг за аутомобиле.

Ипак, тек осамдесетих кренуло се у претварање централног платоа у оазу за пешаке. Тада је на иницијативу Ђоке Вјештице трг оплемењен платанима, а посађено је и друго зеленило. Трг је поплочан шестоугаоним бетонским коцкама, а препород је доживела и сама фонтана. Лепоту по којој је данас позната, пре свега простор око централног предњег водоскока, добила је пре нешто више од три деценије. Фонтану каквом је данас знамо пројектовали су и извели инжењери Института за водопривреду „Јарослав Черни”. Претворена је у својеврсни поток с врелом и од тада Београђани, туристи и остали пролазници уживају уз њу и за своје споменаре праве бројне фотографије са њом у позадини.