СзС бојкотом избегава „велике теме”

Одлуком да не учествују на преостала два округла стола који се организују на Факултету политичких наука, због тога што овај формат састанака не даје никакве резултате, председништво Савеза за Србију је бар за сада зауставило тумачења о унутрашњим несугласицама. Последњи повод за такве написе у медијима било је то што је део лидера СзС раније, у знак протеста, напустио округли сто, одржан у понедељак на тему медија, а део је остао до краја. Ипак, према досадашњој пракси, може се очекивати да ће се с пажњом пратити како ће се на тај савез опозиционих странака, па и на странке у њему појединачно, одразити евентуална одлука о бојкоту избора. А после одлуке о одустајању од даљих разговора са представницима власти, уз медијацију неколико невладиних организација, рекло би се да је одлука о бојкоту прилично извесна.

О томе су, уосталом, непосредно по изласку са скупа на ФПН-у говорили и Бошко Обрадовић из Двери, Мирослав Алексић из Народне странке и Небојша Зеленовић из уједињене Демократске странке, дакле партија које су главни протагонисти СзС-а, наравно уз Странку слободе и правде Драгана Ђиласа, која није желела да учествује у овој дебати јер није отворена за медије. Лидер Двери и јуче је у једном твиту поручио: „Сада припреме за бојкот!” Удружење „Један од пет милиона”, чији је стручни тим раније формулисао 42 препоруке за побољшање изборних услова, поздравило је јуче одлуку да се не учествује на наредним округлим столовима и позвало остале представнике опозиције да напусте дијалог власти и опозиције и што пре прогласе бојкот избора.

Заговорник бојкота избора је и политиколог Бобан Стојановић, који оцењује да сада већ делује да СзС јесте ближе таквој одлуци, али, како напомиње, не због исхода дијалога на ФПН-у, него због тога што се апсолутно ништа није променило у погледу изборних захтева. Као последицу тога он види и прекјучерашњу најаву ЛДП-а да ће размотрити бојкот избора. „Бојкот је сада извеснији и све изгледнији. Мислим и на СзС и на остале који су потписали Споразум с народом, али и друге опозиционе странке. Рок од шест месеци је последњи у којем може да се говори о изласку на изборе и очекујем да ће опозиција прогласити бојкот у наредних месец дана”, каже Стојановић.

И аналитичар Дејан Вук Станковић сматра да у овом тренутку делује да је већина лидера СзС-а за бојкот, али да ће се парламентарне опозиционе странке попут СРС-а, ЛДП-а, ЛСВ-а и ДСС-а, али и ПСГ-а, као вероватно и странака Александра Шапића и Милана Стаматовића, пре или касније одлучити да изађу на предстојеће изборе. Уз опаску да бојкот није лако организовати, он указује да је у пракси политичке борбе у Србији тешко пронаћи позитиван пример политичког добитка који је дошао као последица тог чина. У том контексту наводи случај из 1997, када су се ДС и ДСС својом одлуком да не учествују на изборима „аутомаргинализовали”, а СПО-у је припао практично цео „опозициони колач”.

„Мислим да ће Ђилас и тврдо опозиционо крило наставити бојкоташку логику и да ће се вероватно и одлучити на бојкот. Бојим се да су отишли предалеко у обећањима која су дали сами себи у погледу бојкота и да ће изгледати смешни сами себи ако прекрше оно што су рекли, ма колико та одлука била ирационална”, наводи Дејан Вук Станковић и оцењује да њихов потез неће имати нарочите одјеке у земљи, поготово у иностранству. Али мисли да ће то изазвати неку врсту турбуленције у ДС-у, а можда таква одлука неће бити прихваћена и у неким другим странкама СзС-а на свим нивоима на којима имају инфраструктуру. „Мислим да ће у ДС-у доћи до одређене врсте политичке поделе између Зорана Лутовца и неких других реалистичнијих чланова странке, на челу са Драгољубом Мићуновићем, који су све ове дилеме да ли ићи на изборе или не имали деведесетих година”, каже Станковић.

Бобан Стојановић не мисли да може доћи до тежих организационих проблема чак ни у ДС-у, у којем једино постоје дисонантни тонови у вези са одлуком о бојкоту. „То је пре свега део актуелних посланика који су били ближе повезани с претходним председником ДС-а. Али ми делује да председништво и Зоран Лутовац чврсто стоје при идеји бојкота”, оцењује Стојановић.

Исто мисли и за СзС. Нису настали на идеолошким основама, нити са неким конкретним циљем, него су се просто ујединили против актуелне власти, указује он и додаје: „Верујем да бојкот може и да одржи СзС као групацију странака, јер неће имати прилику да се конфронтирају око неких крупних питања – ЕУ, Косова, неких политика попут економске, образовне, социјалне. Кад сте у бојкоту, не разговарате о томе”. Друго је питање, како каже, могу ли странке појединачно финансијски да преживе бојкот, јер ће остати без средстава из јавних извора, али је, како додаје, неодговорно доносити политичке одлуке на основу таквог аргумента.