Километар ауто-пута Нови Београд – Сурчин осам милиона евра

Деоница ауто-пута „Милош Велики” од Новог Београда до Сурчина коштаће 70,5 милиона долара или 63 милиона евра, што је нешто мање од осам милиона евра по километру. Ако се узме у обзир да је километар на истом том ауто-путу, али на брдовитом терену између Љига и Чачка коштао око 7,5 милиона евра намеће се питање да ли је држава са кинеском компанијом „Чајна роуд анд бриџис” прескупо уговорила београдски излазак на Коридор 11, како смо донедавно звали ауто-пут који треба да повеже Београд са јужним Јадраном или он заиста толико кошта.

У јавном предузећу „Путеви Србије” објашњавају да је ова деоница специфична између осталог и по томе што за разлику од досадашњих пројеката на изградњи ауто-путева, пролази кроз насељено, градско подручје, што за последицу има специфичне захтеве у погледу технологије извођења радова.

Овај део ауто-пута иначе директно повезује Београд са новим ауто-путем и у овом тренутку чини недостајућу „карику” на почетку читаве руте. Дуг је 7,9 километара и протеже се од Војвођанске улице на Новом Београду, где је планиран кружни ток, па све до будуће петље „Сурчин”.

– Предвиђена је и изградња бициклистичких и пешачких стаза дуж саобраћајнице што за резултат има шири профил (труп) читавог ауто-пута и значајно веће количине радова. Планиране су пешачке и бициклистичке стазе са обе стране ове саобраћајнице, ширине два и 2,20 метара. Имајући то у виду, ширина нормалног попречног профила ове деонице иде чак до 47,2 метра. Такође, с обзиром на то да је сам ауто-пут шири, то захтева и да будуће конструкције за укрштање ове саобраћајнице са локалним путевима (мостови, надвожњаци и подвожњаци) буду веће него што је то уобичајен случај – објашњавају у „Путевима Србије”.

Они наводе да пројекат подразумева изградњу укупно пет мостова и једног надвожњака, а поред тога укрштања са локалним саобраћајницама биће остварена и преко четири површинске и једне денивелисане раскрснице (петље). Осим тога, пројекат предвиђа уградњу великих количина грађевинских материјала за изградњу саобраћајнице, нарочито песка и каменог агрегата, услед ширег профила него код стандардног ауто-пута, што узимајући у обзир „градску” локацију деонице и кратак рок изградње, захтева веће трошкове услед потребе да се ангажује већи број возила и опреме на дужим транспортним растојањима.

– Поменута укрштања са локалним саобраћајницама ће, узимајући у обзир дужину деонице, бити на релативно кратким растојањима. С тим у вези, изградња наведених конструкција и објеката на краћим растојањима захтева примену специфичних технологија за извођење радова и резултира значајним повећањем трошкова изградње – кажу у „Путевима Србије”.

Они наглашавају да будући радови залазе у зоне становања и мора се радити у строго контролисаним условима како би се у што већој мери ограничили или елиминисали негативни утицаји на становништво (негативни утицаји на животну средину, бука и др.) што резултира значајним повећањем трошкова.

Такође, с обзиром на то да деоница пролази и заштићеном зоном водоизворишта, одводњавање саобраћајница је планирано у систему кишне канализације где се кишне воде преко планираних ретензија скупљају, на тим местима пречишћавају и такве пречишћене воде испуштају у канале, што значајно утиче на повећање трошкова изградње.

То су све разлози због којих ауто-пут Београд–Сурчин кошта око 63 милиона евра. И Горан Родић, потпредседник Грађевинско-инжењерске коморе Србије сматра да је то та вредност радова.

– Треба узети у обзир чињеницу да треба уградити 1,3 милиона кубика насипа. Осим тога ова деоница има пуно мостова, што повећава цену– сматра Родић.