Српски излаз из „стаклене баште”

Глобална медијска иницијатива Уједињених нација за циљеве одрживог развоја (ЦОР), чија је „Политика” једина чланица у овом делу Европе, одабрала је „Акцију за климу” као циљ на који се пажња јавности скреће овог месеца. Повода је прегршт и сваки појединац их лако може видети у својој непосредној околини. Србија је због климатских промена у протеклих неколико деценија на великом удару суша, а сви још памте катастрофалне последице поплава из 2014. године. На глобалном нивоу протекли јул је представљао најтоплији месец у историји, а научници упозоравају да наставак таквог тренда, ако се нешто не промени, пре свега у понашању човека, можемо очекивати и у будућности.

Када се следећег месеца, на позив генералног секретара Уједињених нација, на Самиту о клими у Њујорку окупе светски лидери, од њих ће се очекивати да што конкретније одговоре на питање шта њихове земље раде на сузбијању климатских промена. Очекује се да делегацију Србије предводи председник Александар Вучић, а конкретне мере и потези које Београд повлачи на овом пољу биће представљени као део ширег, глобалног мозаика који човечанство покушава да склопи у оквиру циља одрживог развој (ЦОР) број 13 – „Акција за климу”.

Како за „Политику” објашњава Мирослав Тадић, менаџер портфолија за климатске промене у тиму УН у Србији, сам назив ЦОР 13 изабран је с идејом да се са политичких смерница, изјава и обећања пређе на конкретне мере и акције. „Ово је нарочито важно када се има у виду да је глобални раскорак између онога што је најављено и што је пракси заиста урађено – огроман”, истиче Тадић.

Он објашњава да је пораст просечне глобалне температуре већ прешао један степен Целзијуса и, ако се настави овим темпом, до краја века нећемо успети да задржимо тај пораст испод два степена, како је то предвиђено Споразумом о клими из Париза. У том случају, човечанство ће бити изложено катастрофалним последицама климатских промена, које ће посебно погодити мање развијене нације.

Када је реч о Србији и конкретним мерама које се предузимају, наш саговорник наглашава да ће држава ускоро донети стратегију климатских промена с акционим планом, као и први закон о борби против климатских промена, а оба ова документа су у завршној фази.

Ипак, утисак је да становништво и даље нема претерано високу свест о опасностима које прете од климатских промена, те да се ово питање доживљава превасходно као глобални, а не и локални проблем.

Мирослав Тадић, међутим, указује на податке који доказују управо супротно:

„Међународни панел за климатске промене – тело које окупља водеће светске стручњаке за питање климатских промена – сврстао је Србију у регион југоисточне Европе, који је посебно изложен штетним ефектима овог феномена. О томе су грађани могли и сами да се увере, на пример, 2014. године, у време великих поплава, или још раније од 2000, када су почели да наступају узастопни периоди великих суша. Преведено на језик економије, Србија је, у том периоду, због суше изгубила више од пет милијарди евра, а само после велике поплаве пре пет година забележени су губици и штете у износу од 1,5 милијарду евра”, наводи Тадић.

Како би се друштво што ефикасније ухватило укоштац с овим проблемом, није довољан само ангажман државе него је неопходно додатно буђење свести о важности борбе против климатских промена – од појединаца до привреде и институција. То све првенствено кроз замену фосилних горива обновљивим изворима енергије (попут биомасе, сунца, ветра, геотермалне енергије), како у производњи електричне енергије, тако и на нивоу домаћинстава.

Експерти упозоравају на важност мењања навика у производњи и потрошњи како би се што више примењивали принципи кружне економије, у којој се готово целокупан отпад преусмерава у ресурсе.

У контексту борбе против климатских промена, тим УН у Србији покренуо је пројекат „Локални развој отпоран на климатске промене”, у оквиру ког је још 2017. године, на јавни позив у форми изазова, пристигло 111 предлога иновативних идеја за смањење емисије гасова с ефектом стаклене баште и за повећање отпорности општина и градова на промене климе.

„Од приспелих пријава одабране су 34 са чијим тимовима је касније формиран такозвани климатски инкубатор иновативних пословних идеја и пројеката. Предлагачи пројеката су били јавна и приватна предузећа, појединци, научноистраживачке институције, невладине организације и локалне самоуправе. Почетком ове године, у априлу, од ових 34, одабрано је пет најбољих пројеката који су добили финансијску помоћ за спровођење”, казао је Тадић.

Тако је, на пример, једна фирма из Руменке награђена за идеју која подразумева побољшање система одлагања органског отпада (првенствено отпада од хране), укључујући и нове методе третмана органског отпада, попут отпадних уља, зарад претварања у високо квалитетни супстрат за био гориво. Део тог органског отпада користи се и за производњу биогаса. Како наглашавају у тиму УН, пројекат има велики потенцијал за смањење емисије гасова с ефектом стаклене баште, који би иначе настао од одлагања таквог органског отпада на депоније.

Као пример добре праксе деловања на локалу, занимљив је и случај једне нишке фирме која је предложила пројекат заснован на принципу такозване кружне економије, то јест претварању нечега што би у уобичајеним околностима било третирано као отпад – у сировину за нови производ. Будући да се пројекат фокусира на расхладне уређаје, двоструко је еколошки користан: осим смањења количине отпада, директно утиче на смањење количине фреона, који је један од највећих изазивача ефекта стаклене баште. Притом се од пур-пене која преостане након издвајања фреона прави нови, „зелени” производ за апсорпцију бензина и нафте у случају њиховог неконтролисаног изливања у животну средину.

Како би „акција за климу” на коју позива ЦОР 13 могла да има стваран утицај и у пракси, 2010. је формиран такозвани глобални Зелени климатски фонд тежак око десет милијарди евра. Усвајањем споразума из Париза под окриљем Оквирне конвенције УН о промени климе, Зелени климатски фонд постаје кључни финансијски механизам за спровођење овог акта, то јест један од кључних механизама за ограничење пораста средње глобалне температуре на испод два степена Целзијуса.

Србији је у оквиру Зеленог климатског фонда за сада опредељено 300.000 долара. Како објашњавају у тиму УН, ово је почетни корак којим се стичу услови за приступ додатним средствима, попут средстава за израду националног плана адаптације, чији износ може бити и до три милиона долара.

Средства добијена из овог фонда требало би да такође буду искоришћена за оснаживање јединица локалне самоуправе, али и за подизање друштвено одговорне свести предузећа о питању климатских промена, као и дефинисање мера прилагођавања привреде и друштва на измењене климатске услове. Посебан акценат, бар кад је реч о локалу, стављен је смањење ризика од елементарних непогода и катастрофа, објашњавају у тиму УН у Србији.