Шарчевић: Генетски центар градићемо и у Лесковцу

Имао сам телефон и док сам био у Србији, одговор је нашег чувеног генетичара Миодрага Стојковића, са тренутном адресом на Универзитету Харвард, на мејл који му је упутило Министарство просвете тражећи његов „прекоокеански” број телефона како би га позвао министар Младен Шарчевић. Одговор Стојковића изазвао је симпатије у делу јавности, нарочито у оној научној, а шта је то Шарчевић хтео да му каже могло се наслутити након сусрета председника Србије Александра Вучића и математичара Стојана Раденовића, када је саопштено да наш најцитиранији научник свој рад са универзитета из Саудијске Арабије враћа у Србију.

Овим је, после објаве да је Београдски универзитет склизнуо више од сто места на Шангајској листи, почела акција повратка наших научника расутих по свету. Управо је њихов одлазак на стране универзитете наведен као један од главних разлога тог академског суноврата, јер са њима одлази и цитираност, од које зависи какав ће бити смер кретања на поменутој листи.

Да ли је министар просвете желео да пошаље Стојковићу повратну авионску карту? Младен Шарчевић за „Политику” открива да је професору Стојковићу хтео да предложи да у Лесковцу, граду из којег потиче овај научник, одмах отвори нови истраживачки генетски центар, који би функционисао при Универзитету у Нишу. Једна од могућности је да тај центар буде смештен у просторијама тамошњег дома здравља. Како каже, Стојковићева твитер реакција неће ништа променити.

– Желим да нам каже каква му је опрема потребна да одмах почне да ради. Све би било договорено са самим врхом државне власти. Понуду ћу му ових дана послати у новом мејлу и напоменути да бих волео да поразговарамо о опреми неопходној за лесковачки генетски центар, улози коју би он имао, као и позицији коју би др Стојковић добио у тој целој причи – открио је министар Шарчевић због чега тражи број телефона најпознатијег српског генетичара.

Наш саговорник истиче да отварање центра у Лесковцу неће утицати на наставак градње истраживачког центра у Крагујевцу, која би требало да буде окончана до краја ове године. Тада ће бити договорено да ли ће Србија имати два генетска центра, у Крагујевцу и Лесковцу, што значи да ће Стојковић добити прилику да бира да ли ће да остане у родном граду или да настави рад у новом здању у Крагујевцу.

За наш лист министар Шарчевић истиче да је југу Србије због наталитета чак потребнији генетски центар и да никоме неће сметати да има и две такве установе. Каже да „никога никада није преварио, па нема намеру ни сада да то учини”. Коментаришући проблем са извођачем радова на центру изврсности са банком матичних ћелија у Крагујевцу и престанак градње, због кога је др Стојковић и напустио Србију, Шарчевић каже да неће „на своја плећа преузимати туђе грехе”.

– Професор Стојковић је оправдано незадовољан много чиме у Србији, али ја заиста нисам знао са каквим се проблемима и дилемама сусреће. Када је и сам био у власти, могао је да направи од свега тога своју причу, а није. Свашта му је обећавано, а није испуњено. Не знам ја ко му је и шта обећавао. А што се тиче одговора који је написао на „Твитеру”, поручујем да ја нисам био у Београду када је он био у Србији – каже Шарчевић.

Министар открива да је и сам трпео политичке притиске због градње центра у Крагујевцу, али их је игнорисао и Министарство просвете је повукло гаранцију за извођача радова дату Европској инвестиционој банци.

– Претпостављам да ће та фирма ускоро отићи у стечај и да ће бити изабран нови извођач радова. Нисмо их ми бирали. Преузели су, изгледа, превише послова, а нису имали покриће, сада су их сви притисли да заврше обећано, па трпе последице. Пројекат се не може мењати јер су у склопу њега рађене и неке друге ствари, као станови за истраживаче, који су завршени и додељени им – објашњава Шарчевић.