Нови плански статут престонице за две године

Престоница би у лето 2021. године требало да добије нови Генерални урбанистички план Београда 2041, којим ће бити обухваћен 77.851 хектар, односно територија 12 градских општина изузимајући Младеновац, Сопот, Лазаревац, Барајево и Обреновац.

Паралелно са израдом овог стратешког документа урбанисти ће мењати план нижег реда – План генералне регулације – документ који сада обухвата 55.000 хектара грађевинског подручја Београда, односно територију десет централних градских општина. На овај корак власт се одлучила, каже Марко Стојчић, градски урбаниста, зато што ова два плана, усвојена у новембру 2016. године, нису била усклађена.

– Важећи ГУП малтене не служи ничему јер одређује практично само намену територије, док је План генералне регулације, као документ из којег се директно могу добити услови за градњу, преузео и елементе ГУП-а. Из тог разлога радимо нови ГУП који ће постати прави стратешки документ базиран на више од 20 различитих студија и који ће прецизно одредити развој града. То значи да се више неће моћи десити да имате погрешну намену у неком делу града: рецимо, градите станове у оквиру привредне зоне или да се испостави да привредна зона нема услове за развој. Нови ГУП показаће и да ли је оправдано на неколико стотина хектара градити национални стадион у Сурчинском пољу са неопходном инфраструктуром, рекреативним, туристичким и комерцијалним садржајима – истиче Стојчић.

На изради новог планског статута престонице, додаје, биће ангажовано 400 стручњака из различитих области и он се неће, као до сада, често прекрајати, него ће План генералне регулације бити подложан променама, односно унапређењу на сваких годину до две.

Последње измене, из новембра 2016, када су усвојени ГУП и План генералне регулације којима је покривено 75 одсто површине главног града и дат основ за издавање локацијских услова, односно полазиште за пројектовање, нису прошле без критика стручне и опште јавности.  Разлог је тада било то што су дозволили ширење града тако што су смањили заштитну зону водоизворишта, односно прихватили зидање стамбених комплекса у Макишком пољу. Осим тога, на тај стратешки документ чекало се три године иако је он за усвајање био спреман у априлу 2013.

Зашто?

Због нацрта тог ГУП-а и тадашњих десет планова генералне регулације, који су потом спојени у један план, избио је политички сукоб града и републике, где су на власти у оно време биле различите коалиције. Ресорни министар Велимир Илић одбио je да потпише предлог ГУП-а под образложењем да је градска власт на челу с Демократском странком за Раковицу и Вождовац, општине где је на власти Српска напредна странка, тим актом предвидела изградњу гробља у Јелезовцу, док је за „своје” општине оставила хотеле и трговинске центре. Тврдио је Илић и да му прописи не дозвољавају да одобри нови ГУП јер идеја о том почивалишту није прошла јавну расправу. Препирка између њега и града трајала је месецима, током којих је, у недостатку ГУП-а и осталих планова, чекала изградња железничко-друмског чворишта за претовар робе, за који је ЕУ обезбедила новац, као и саобраћајница између насеља Степа Степановић и Улице војводе Степе.

Дан после смене градоначелника Драгана Ђиласа, септембра 2013. године, министар Илић је потписао нацрт ГУП-а какав је блокирао месецима, без иједне измене.

Управљање градом крајем 2013. преузео је привремени орган, који је показао како се тада важећи Генерални план Београда (ГП) експресно може мењати када за то постоји политичка воља. То веће је априла 2014. укинуло студију високих објеката и покренуло измену ГП-а само да би из њега избрисало обавезу расписивања међународног урбанистичког конкурса за „Београд на води”. Потом је формирана нова комисија која је процедуру вратила на почетак и са мањим допунама ГУП и План генералне регулације трећи пут изложила јавном увиду, расправи и бројним седницама Комисије за планове.

Шта је шта у шуми планова

Генерални урбанистички план Београда – односи се на планирање ужег градског подручја. Дефинише претежне намене површина у граду (становање, комерцијала, привреда, јавне службе, спорт, зеленило...), коридоре инфраструктуре и основна правила грађења која се даље разрађују плановима генералне и детаљне регулације.

План генералне регулације – конкретније одређује намене и правила градње, по правилу на нивоу блока, дефинише обавезујућа правила, сагледава и проверава капацитете комуналне инфраструктуре, може се спроводити директно издавањем локацијских услова, при чему регулацијом разграничава површине јавних и осталих намена.

План детаљне регулације – дефинише правила градње и намену до нивоа парцеле, разграничава земљиште јавне и остале намене, садржи све елементе потребне за локацијске услове, који су основ за пројектовање.