Августовски маркетинг

Свака част Звезди и Партизану. Мислим само фудбалерима, никако управи, а посебно не хулиганима. Такозваним навијачима. Па, Куста је у оном свом филму објаснио да мајмуни највише воле да возе тенк. Шта ће тенк на „Маракани”, као и шта ће леопард на Килиманџару? Да није некаква милитантна порука? Али, не, министар унутрашњих послова је направио стручну анализу и установио да је реч о макети тенка. Оклопна макета тенка, додуше са завареном цеви, али просто макета. Нема никакву функцију, до...

Дакле, све што нема функцију је макета. И хотел „Бристол”, без воде и струје, без икакве функције, само је макета зграде. Центар Београда, без функције, јесте макета Стаљинградске битке. Онај објекат на врху Копаоника такође је само макета, јер не ради. Београдски метро засад је само макета. Опозиција је такође само макета опозиције. Могли бисмо тако унедоглед, све до државе у којој живимо. Али, и макета је део неког пројекта. Каквог, видеће се.

У августу би човек помислио да су избори већ у септембру. Бесни рат власти и опозиције. Опозиције коју грађани сажаљевају, а власт је се плаши као да је озбиљна. Не би иначе одмерени и државнички достојанствен председник све њих назвао будалама и кретенима. Отворен и непосредан човек. Не кажем да тамо нема будала и кретена, али их вероватно има и у власти. Такав смо народ, будаласто кретеноидан.

У околини Книна Звездини навијачи су схватили да по хрватском Уставу имаш право да навијаш за Хајдук или Динамо, али не и за иностране клубове. А батине су прави лек за неуставно понашање.

Иако Монтенегрини у много чему подражавају Хрвате, чак и у језику, мирно сам недавно гледао у Боки пренос Звездине утакмице. Нико ме није пипнуо. Можда зато што сам био окружен гомилом тамошњих Срба, који су бурније навијали од мене. Чудна нека земља. Тамо кад национални тим изгуби утакмицу, пола државе се радује.

Али, шта ћете, све су то тенковине деведесетих.