Молитве чобанице Лабуде

У легенде и предања уткане су најлепше приче и тајне из старих Васојевића. Оне су део традиције и једно од најлепших етнолошких и верских обележја овог краја. Према селу Калудри, на самом улазу у кањон истоимене реке, уздиже се Девојачки крш, тако назван, како легенда каже, по девојци из оближњег села Доња Ржаница, која се, бежећи од Турака како би одбранила девојачку част, бацила са стене и тако скончала. Њена мајка, наричући над мртвом кћерком, натерала је и „камен да проплаче”, те се од тада појавио јак извор хладне и питке воде којој верни народ придаје исцелитељску моћ. Уз кањон реке, у непосредној близини манастира, налази се низ пећина – испосница, у којима су у давна времена живели и подвизавали се калуђери – испосници по којима су река и оближње село добили име. Манастир је био сазидан у доба Немањића, у 14. веку, а фрескописао га је чувени поп Страхиња из оближње Будимље. Био је посвећен Светом апостолу и јеванђелисти Луки. Разорили су га до темеља Турци у 17. веку.

Средином прошлог века чобаница Лабуда из оближње Калудре голим рукама је откопавала темеље цркве и редовно палила воштанице, које је правила од воска сакупљеног из дивљих пчелињака, говорећи и себи и другима да је ту постојала светиња. Обични људи о томе нису знали ништа сем да се тај крај назива Ћелије. На божје угоднике, као што је била девојка Лабуда, у тим безбожничким временима обично је падао гнев духом осиромашеног народа.

Лабудин мештанин и рођак др Вељко Ралевић, вративши се после много година из Америке са великим иметком, затражио је од митрополита Амфилохија благослов да буде ктитор – обновитељ ове немањићке светиње. Латио се великог посла и за седам месеци ставио цркву под крст. Његова светост патријарх српски господин Павле, уз саслужење седам архијереја СПЦ, 28. октобра 2001. године освештао је манастир и конак.

Драгомир Јашовић, академски сликар и фрескописац из Београда, приликом осликавања цркве, међу ликове угодника божјих унео је и Лабудин лик како клечи над рушевинама храма, са упаљеном свећом у руци и молитвеним погледом у небо. Испод фреске је записано „Девојка Лабуда из Калудре у свакодневној молитви да се не утули пламен ове светиње”, у којој се чувају делови моштију Светог Луке, Светог Артемија, Светог Евстатија Плакиде и Светог Игњатија Ивиронског.

Милутин Осмајлић,
Београд