Заблуде о вантелесној оплодњи

Чак 90 одсто грађана у Србији познаје особу која покушава или је покушавала да затрудни, док више од половине анкетираних не зна колико временски траје један поступак вантелесне оплодње. Сваки други испитаник не зна колико поступака финансира Републички фонд за здравствено осигурање, те немају информацију да ли могу остварити права на вантелесну оплодњу о трошку фонда. Готово 12 одсто испитаника мисли да је вантелесна оплодња једини вид лечења стерилитета и да се једино вантелесном оплодњом може решити проблем зачећа. Забрињава податак да више од 14 одсто испитаних мисли да је неплодност наследна болест, показују резултати анкете коју је у последњих шест месеци спроводило Удружење „Шанса за родитељство”, на узорку од 4.300 грађана у Србији.

На питање да ли мушкарац може током целог свог живота да производи сперматозоиде, чак 52 одсто анкетираних је одговорило погрешно, односно да не може. Чак 57 одсто анкетираних би донирало своју репродуктивну ћелију с тим да, како је анкета показала, нису довољно упознати са тим шта је то донација.

„Анкета показује да грађани Србије у репродуктивном добу, посебно жене, нису довољно информисани о процедури вантелесне оплодње, нису упознати са законским регулативама и не знају своја права, апсолутно нису упознати са процедуром донације репродуктивних ћелија и ембриона, не знају колико новца треба издвојити за један покушај вантелесне оплодње у Србији, а нису довољно информисани ни о свом репродуктивном здрављу. Сматрају и да информације нису лако доступне”, каже Сандра Јовановић, председница Удружења „Шанса за родитељство”.