Правна победа Великог брата

Одлука британског Високог суда о полицијској употреби технологије препознавања лица у реалном времену нанела је ударац заговорницима заштите приватности, али и донела изазов законодавцима у истицању јаснијих правних смерница и дефинисању заштитних мера нарочито због полицијских тестирања дигиталног надзора широм Европе, пишу светски медији.

У једној од првих тужби о владиној употреби технологије препознавања лица у реалном времену, британски суд је у среду пресудио да је прихватљиво да полиција користи тај систем и да се тиме не крше право на приватност нити људска права, пише Њујорк тајмс.

Случај пажљиво прате службе за спровођење закона, организације за заштиту приватности и владини званичници, зато што нема пуно правних преседана о употреби камера у јавном простору које у реалном времену могу скенирати лица људи и покушати да их идентификују преко фотографија из базе осумњичених, преноси Радио Слободна Европа (РСЕ).

Док је технологија брзо напредовала, с многим компанијама које развијају системе које могу користити полицијска одељења, закони и прописи се споро развијају, указује Њујорк тајмс.

Високи суд је одбацио случај који је покренуо Ед Бриџис из Кардифа, који је рекао да су његова права прекршена тиме што је полиција Јужног Велса користила препознавање лица. Бриџис је тврдио да је сниман без дозволе у најмање две прилике - када је био у куповини и када је присуствовао политичком скупу.

Суд је одлучио да полиција има „довољну легалну контролу” за спречавање неприкладне употребе технологије.

У Великој Британији технологију користи полиција Јужног Велса и лондонска полиција, док је у САД више полицијских одељења навело да их користи или да жели да их користи, навео је њујоршки лист.

Бриџес, којим има подршку организације Либерти за заштиту приватности, најавио је жалбу на одлуку суда. Жалба може доћи до британског Врховног суда, а неки верују да ће случај завршити на највишим судовима у Европи, као што је Европски суд за људска права, написао је Њујорк тајмс.

Одлука суда у Великој Британији да подржи полицију у поступку о кориштењу технологије препознавања лица, нанела је ударац заговорницима заштите приватности чиме је, у борби за ограничења полицијског надзора, Велики брат добио рунду, пише бриселски портал Политико, преноси Бета.

Активисти оцењују да све чешће полицијско коришћење технологије препознавања лица у реалном времену може негативно утицати на демонстранте и да на крају представља претњу демократским слободама.

У време када су демонстранти у Хонгконгу снимани како обарају „торњеве” за препознавање лица у настојању да избегну откривање и хапшење, пресуда сугерише да судови у Великој Британији и другим деловима Европе можда не стоје на путу даљег полицијског технолошког експеримента ширем Европске уније.

Политико оцењује да ће и другде у Европској унији организације за праћење злоупотребе приватности такође обратити пажњу на пресуду. Од средњих школа у Француској до фудбалских стадиона у Копенхагену и железничке станице у Берлину, полиција наставља са сличним технолошким експериментима, што тера активисте, законодавце и службенике Европске комисије да истакну јасније смернице како се алати могу користи и какве заштитне мере полиција мора осигурати због приватности.

Одлука Вишег суда у Кардифу о коришћењу технологије препознавања лица дошла је истог дана када је градоначелник Лондона Садик Кан признао да је лондонска полиција користила софтвер за препознавање лица у насељу Кингс Крос у центру Лондона између 2016. и 2018, делећи фотографије с компанијом која је власник некретнина, навео је Гардијан.

Компанија за некретнине у Кингс Кросу прошлог месеца је признала да је до 2018. користили софтвер за препознавање лица у две уличне камере због „јавне сигурности”, али је после негодовања јавности навела да је одустала од планова за шире постављање контроверзне технологије.