Сликарска оставштина Ђуре Јакшића

Остао је упамћен као Ђура, а у ствари право име му је било Георгије. Прва асоцијација на њега углавном су поезија и друга књижевна дела, а једнако успешан био је и као сликар. Што због незавидне финансијске ситуације, што због сплета животних околности, доста је лутао и селио се, али и поред тога Ђура Јакшић иза себе има драгоцену уметничку оставштину. Управо на месту где је редовно имао сто у некада чувеној кафани Дарданели„”, а где је касније подигнута Хипотекарна банка (данашњи Народни музеј) приређено је вођење кроз изложбу Ђура? Јакшић ? између мита и стварности”.

У Великој галерији Народног музеја кустоскиња Милица Цицимил, која је и била вођа кроз изложбу, није говорила само о изложеним Јакшићевим делима. То је било и својеврсно имагинарно путовање кроз живот, свакодневицу и стваралаштво овог српског писца и сликара из 19. века. Ђура је сликао портрете, религиозне и историјске теме. Углавном је портретисао себи блиске особе.

- Насликао је велики број портрета али су му поједини поручиоци враћали радове јер нису добили шта су очекивали. Нису изгледали лепше од оног какви су заиста - објашњавала је Цицмилова.

Као и у портрете и у радове религиозне и историјске тематике Јакшић је уносио оно што проживљавао, али и особе које познаје. Тако је на иконостасу у Српској Црњи унео ликове неких блиских људи. То је био један од разлога што се његов приказ верских сцена није допао многима.

Да је ипак неоспорно био изузетан сликар сведоче портрети чувених српских личности попут Краљевића Марка, краља Милана, кнеза Милоша, али и мотиви догађаја који су се у Србији збили у 19. веку.

- У опусу Ђуре Јакшића је око 200 слика. Иако се његово име везује за кафански, боемски живот, он је био много више од тога. Од најраније младости интересовао се за уметност и већ од 14. године кренуо је да се школује и усмерава ка овом позиву. Дуго се трудио да стекне званичну диплому у сликарству, али то се ипак никада није десило - казала је Цицимилова.