„Политика” сећа на детињство

Воли историју, јутарњу кафу, зиму и „Политику”. Има 27 година, и како каже, она је „жена Србијанка, из Краљева,стјуард који званично живи у Абу Дабију, а незванично у коферу”. Њену страницу на друштвеној мрежи Инстаграм, где под именом „Биберче_91” објављује фотографије са својих путовања прати више од 17 хиљада људи. Својим телефоном често овековечи и нашу „Политику”, док је чита, или док су новине наизглед немарно спуштене покрај кафе, уз доручак, букет цвећа… На питање једног од својих пријатеља на овој мрежи – шта кажу у Политици, она ведро одговара „што је данас леп и сунчан дан”. Неки питају и зашто „Политика”, а Ивана лаконски одговара „Политика и Забавник”. И тиме је све рекла. Јер за њу, најстарији дневни лист на Балкану има посебно значење.

– „Политика” тако сећа на детињство. Деда је волео да је чита и свако јутро сам му је ја доносила из радње. Другачија је, јединствена и ћирилична, а ја све пишем ћирилицом. „Политика” и ја смо у љубави одавно – објашњава куцкајући нам поруку негде између два лета, на неком европском аеродрому…
И док лети ка Дубаију, Риму, Паризу, Дизелдорфу…са њом је увек један примерак наше новине.

– Најбоље бих то могла описати ако кажем да је оно што је за  Њујорчане „Њујорк тајмс” за мене је „Политика” – јасна је Ивана.

За фотографије које објављује на Инстаграму она не користи професионални апарат, али каже, воли да прочита штошта о обради фотографије. У њеним објавама уживају људи из Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине и Црне Горе, али и њене колеге које долазе из свих делова света. Ивана каже да воли да верује да су они на њеном профилу, зато што их води свуда са собом.

– Како ја волим да фоткам све оно што ми прија оку, а очи ми се највише радују природи, улицама и цвећу. Све оне слике које су на интернету, а настале су у Паризу, Москви, Риму… Ја волим да их правим у Србији. Пошто сам обишла пола света, с правом могу рећи да наша мила земљица може да му парира у свему. Фотографија сачува тренутак, осећај и емоцију. Сутра кад будем имала 100 година и бацила око на фотку звану „Париз у Краљеву” сетићу се тог врелог летњег поднева и среће моје комшинице кад сам јој рекла „водим те у Париз”. Бејаше добар дан – присећа се Ивана.

Она је, како каже, и велики „Србољуб”. Доста пише о Србији, а у својим текстовима је зове „Мајка”. Једну од својих песама поделила је и са читаоцима „Политике”:

Мојој мајци, Србији

Моја мајка је стара, грбава, убога, храмље.
Ал’ трчи ми у загрљај и шири руке сваки пут кад јој долазим.
Она нема зубе а најмилије се смеје.
Руке моје мајке су грубе и храпаве, од лопате и пушке, а најлепше јабуке дају.
У њеној кући је увек топло.
И мирише.
На тамјан и свеж бели хлеб.
Моја мајка нема много а то мало дели на пола па на пола па опет на пола да нас све нахрани.
Кућа моје мајке нема врата.
Моја мајка нема дојке.
Одсекли јој, Турци, Немци, шиптари проклети, да је наруже и обогаље.
Ал’ моја мајка и даље најбоље људе недри.
Многа деца су моју мајку напустила а она плаче, моли и говори-Мени увек можеш да се вратиш.
Моја мајка је ружна али… Има ли лепше мајке од моје мајке?
Једном кад се сви вратимо... Моја мајка ће се смејати.

21.01.2017... Прелетање Србије, боинг 777.