Профил бахатог возача – млад, безобзиран и брз

Стравична несрећа на Ибарској магистрали која се догодила код Лајковца када је аутомобил, који се кретао из правца Чачка ка Београду изненада прешао у леву траку на пуној линији, последња је у низу трагедија које су обележиле ове лето. Статистика сведочи да је више од 300 људи од почетка године страдало у саобраћајним удесима, а јавност је прошле недеље потресла прича о петнаестогодишњој тинејџерки из Краљева, која је изгубила живот у несрећи за коју се сумња да је изазвана уличном трком два аутомобила.

Стручњаци упозоравају да су саобраћајне несреће водећи узрок смртности младих на глобалном нивоу – ниједна болест не усмрти толико тинејџера као ризична вожња. Национална статистика сведочи да се август у највише страда на путевима, не само због повећаног обима саобраћаја и чињенице да највећи број људи у осмом месецу користи годишњи одмор, већ и због великог броја фестивала и концерата на којима се конзумира алкохол.

Др Далибор Пешић, продекан за научно-истраживачки рад Саобраћајног факултета у Београду истиче да је истраживање стручњака овог факултета показало да присуство младих сувозача и сапутника чак четири до пет пута повећава шансу да млад возач направи саобраћајни прекршај.

– Иако међу најчешће узроке саобраћајних незгода спадају личност возача, услови у саобраћају и одлике возила, пракса је показала да највећи ризик представљају млади и неискусни возачи што под дејством алкохола или психоактивних супстанци управљају „јаким ” аутомобилом и возе вршњаке које би желели да импресионирају својим умећем за воланом – каже наш саговорник.

Он додаје да су његове колеге у Шведској дошли до занимљиве статистике: иако је „бахатих” возача свега пет одсто у саобраћају, они чине преко 50 одсто свих саобраћајних незгода.

– Када говоримо о „бахатим” возачима пре свега мислимо на несавесне особе за воланом, на оне који знају да крше закон и и саобраћајна правила и тако и себе и друге доводе у ризичне ситуације. Са становишта закона, несавестан возач је онај који је скупио више од 18 казнених поена – он мора поново да полаже саобраћајне тестове, али и психо-физичке тестове и да похађа обуку коју организује Агенција за безбедност у саобраћају. У пракси, то је возач који добро зна да се пролазак кроз црвено светло и вожња у пијаном стању веома строго санкционишу, али се на то уопште не обазире – објашњава наш саговорник.

Др Пешић наглашава да је један проценат бахатих возача такав и у свим другим животним ситуацијама: они се безобразно понашају и у саобраћају, и у кафићу и на поштанском шалтеру. Неки су „ситуационо” бахати и несавесно се понашају онда када процене да на улици нема камера ни  полицајаца, а неки чине прекршај и у присуству полиције. Пракса такође показује да је прекршаје у саобраћају често праве млади возачи са „моћним” аутомобилима, јер им они дају лажно самопоуздање. Како сликовито објашњава др Далибор Пешић, млади мисле да ће ауто уместо њих да нађе „излаз ” из сваке ризичне ситуације.

Истраживање које је пре неколико година спровела Катедра за психологију рада на Филозофском факултету у Београду показало је да највећи број саобраћајних удеса чине млађи од 24 године и старији од 65 година. Ова студија такође је потврдила да жене чешће и доследније поштују саобраћајна правила и праве мање саобраћајних прекршаја. Жене не притискају гас када их неко претиче у кривини и не пролазе кроз црвено светло тако често као мушкарци. Даме никада неће намерно улетети у „маказице ”, што је за неке мушкарце свакодневна забава на путу, без које не могу да замисле интересантну и брзу вожњу. И још нешто – ретко која жена ће у првој милисекунди жутог светла полетети ка свом циљу брзином од 180 километара на сат. Шта год да тај циљ био.

– Пракса показује да потенцијално најризичнији учесник у саобраћају има између 18 и 22 године, мањак возачког искуства и вишак самопоуздања. Ако је он уједно и власник неког „бесног” возила,  шанса да ће завршити у статистици саобраћајних удеса драстично расте. У другу ризичну категорију спадају старији од 65 година, који имају довољно пређених километара и мисле да могу да се снађу у свакој ситуацији – каже психолог Филип Коларевић.

Он додаје да се возачи деле на офанзивне и дефанзивне, а виновници саобраћајних несрећа најчешће су они чију личност карактеришу ауторитарност, агресивност и импулсивност. Офанзивни возачи стално претичу, сметају им сва возила испред њих јер „миле као рањени пужеви”, најдража брзина им је пета, а вожњу доживљавају као надметање.

Дефанзивни возач је, кратко речено, онај који офанзивном „колеги” на друму подиже крвни притисак. Он вози „зихерашки”, опрезно улази у кривине, најдраже брзине су му друга и трећа, ретровизор му је важнији од волана и – чешће страда у саобраћајним несрећама.