Сибињанин Јанко добио дрвени мач

Руку Сибињанин Јанка који са Кеја ослобођења од јула месеца гледа у Дунав, а коме је од почетком августа украдено светло оружје, од пре неколико дана поново краси мач. Овог пута дрвени.

Непознате особе закључиле су да баш није лепо да обележје јунаку који је 1456. године ослобађао Београд од турске власти два месеца буде без оружја па су израдиле и руке му тутнуле дрвени мач.

Прави мач Сибињанин Јанка и даље је у предузећу „Кес интернешнал”. Ова мађарска фирма са испоставом у Србији је и поставила споменик јунаку, учеснику победе над Турцима у Београду пре 563 године. Сада се само чека творац бронзане фигуре, познати мађарски вајар Иштван Мадараши, да поново причврсти, односно завари мач. Требало је, према неким информацијама, да дође око 25. августа јер је био на изложби у Италији, али до сада није стигао у Србију. Када ће доћи и обновити своје дело, за сада није познато.

Споменик Сибињанин Јанку открили су 22. јула председници Мађарске и Србије Јанош Адер и Александар Вучић, а мач је украден у ноћи између 30. и 31. јула.

Полиција је брзо реаговала и привела тројицу младића који су, како се могло чути, на саслушању рекли да су мач однели јер је био лабаво причвршћен. Они су га скинули и оставили поред споменика па су се вратили по њега да га неко не би однео.

Према причању сведока, мач јесте био лабаво закачен на два места за руку јунака, али је на доњем делу између накрснице и рукохвата имао јабуку, односно бронзану куглу, па га баш и није било лако извући.

Постављање овог споменика, његов изглед, али касније скрнављење било је предмет разних коментара.

У сваком случају, Сибињанин Јанко, његов живот и смрт не заслужују да буду предмет спрдње.

Сибињанин Јанка или Јаноша Хуњадија или Јована Хуњадија као хероја славе и својатају и Срби и Мађари и Румуни.

Неоспорно је да је он победом над Турцима код Београда 22. јула 1456. године задужио српску престоницу, али и целу хришћанску Европу. Овај великаш је на зидинама Калемегдана извојевао своју највећу победу над Османлијама који су надирали преко Дунава.

Хуњади нажалост није стигао да ужива у плодовима своје победе јер је умро само три недеље по окончању битке. Због великог броја несахрањених лешева избила је куга од које је осим великог броја војника умро и славни витез Хуњади. Своју последњу битку изгубио је, како сведочанство каже, у зидинама Земунске тврђаве на Гардошу, чији се остаци тренутно обнављају.