Велики понос за још већу жал

Осмеси играча са српском тробојком на грудима, јасно су показали свима колико је победа над Америком значајна. Ако некоме од навијача није, шта да му радимо.

Нису играли најбоље претходне две утакмице, али ови момци су заслужили да се смеју због тога како су се борили. Посебно са каквим су поносом изашли на мегдан САД у резултатски небитном мечу и славили са 94:89 (32:7, 12:33, 27:28, 23:21).

У највећем делу су играли лепо и растрчано. Прецизно и конкретно. Опет са великим падом, али и са поносним устајањем. Одиграли су тако да нам је сада само још више жао што су две лоше вечери имали баш против Шпаније и Аргентине. Јер овој Србији је заиста место у борбама за медаље.

Утешне утакмице нису ужа специјалност српских кошаркаша. Сувише желе злато, па их мечеви за пласман који ништа не значе осим престижа обично деморалишу. Чак ни утакмице за бронзу нису функционисале најбоље у последњих 20 година.

Овога пута се све променило. На терену се појавила екипа која много зна и почела да меље екипу која је на почетку изгледала као издуван балон. Логично, играла је 24 сата раније и доживела за њу сраман пораз.

Појавио се Богдан Богдановић који је толико желео да се састане са Американцима у неком другом амбијенту и мечу неупоредиво веће важности, да је прихватио и оно што му је понуђено. Окршај са његовим НБА колегама је пробудио вулкан. Најбољи играч Србије на овом шампионату убацио је четири тројке за прва четири минута! Онда је отишао на клупу, али пут је већ био утабан.

Ушли су Мицић и Јовић и наставили шутерску рапсодију Орлова. Све до 32:7 после тројке Бјелице на истеку прве четвртине! Било је помало непријатно. И још више је болело све оно што се дешавало у претходна четири дана, када се Србија више мучила него што је плесала.

Ипак, имају и Американци понос, имају Грега Поповића као понајбољег мотиватора у игри, а имају и десеторицу НБА играча (без Џејсона Тејтума и Маркуса Смарта) способних да одговоре умало истом серијом. Са минус 25 САД су спустиле на четири разлике у другој четвртини. Кобној другој четвртини која делује као Бермудски троугао за ову екипу плавих момака. Посебно у одбрани.

За других десет минута Србија је примила 33 поена, а датих 12 је само одржало предност на полувремену. У суштини, то није „само“, али ако си водио 32:7 и играо блиставо, онда четири разлике може да утиче на већ уздрмано самопоуздање.

Поновило се да са Николом Јокићем и вез њега на терену екипа изгледа другачије, без обзира да ли је понајбољи центар света на позицији четири - у комбинацији са Николом Милутиновим посебно - или на петици.

Србија више није контролисала игру, али није ни Америка. Играло се кош за кош, одбрана за одбрану. Није Ђорђевићева екипа препустила вођство, али га није ни превише увећавала. Повела је, додуше, 61:51 после друге од три тројке Богдановића у трећем периоду (да, убацио је седам за 27 минута!?) али је на крају четвртине имала још мање вођство (71:68) него на полувремену.

Јокић (шест) и Богдановић (пет) су заједно имали 11 асистенција до 30. минута.

Онда је Марјановић постао офанзивна снага, а сјајни Лучић се захвалио на слободном шуту за његову трећу тројку и 78:68 у 33. минуту!

Поповић је тражио тајм-аут, али је Бјелица одговорио бомбом за плус 11. Србија је изгледала као озбиљнији тим. Као што и јесте.

Банана Бјелице и закуцавање Мицића у контри је био круна меча. Имало је још доста да се игра, ушло се у наизглед неизвесну завршницу, али је Србија већ увелико победила Америку.

Онако како би урадила и у полуфиналу, или финалу. Зато што је овај тим сјајан.

Кошаркашки центар у Донгуану. Гледалаца: 13.000. Судије: Марањо (Бразил), Ју (Тајван), Кастиљо (Шпанија).

СРБИЈА: Симоновић, Богдановић 28 (7 тројки), Бјелица 8 (2), Лучић 15 (3), Радуљица, Бирчевић, Јокић 9, Милутинов 7, Мицић 10 (2), Гудурић, Јовић 9 (1), Марјановић 8. Селектор: Ђорђевић.

САД: Вајт 2, Мичел 9 (1), Херис 4 (1), Смарт, Барнс 22 (2), Браун 4 (1), Тејтум, Пламли 2, Тарнер 10 (1), Лопез 2, Мидлтон 16 (2), Вокер 18 (3). Селектор: Поповић.

Милутинов пред Поповићем

Прва успешна акција Србије на утакмици било је спуштање лопте на Милутинова (толико призивано од стране селектора Ђорђевића) који се окренуо и снажно закуцао. Играо је млади центар и после тога добро, показавши тако и Грегу Поповићу шта може.

Селектор САД је и тренер Сан Антонија, екипе која полаже права на Милутинова којег су Тексашани драфтовали као 26. пика на драфту 2015. године.

Америка са десеторицом

Мало након што је завршена утакмица четвртфинала између Француске и САД, објављено је да Маркус Смарт неће играти у наставку такмичења. Први дефанзивац САД и Бостона, лакше се повредио и у договору са Грегом Поповићем одлучено је да ће напустити тим.

Смарт је био у тренерци на клупи против Србије, исто као и Џејсон Тејтум који се повредио још на мечу са Турцима.

Припрема са пола терена

Да Американци имају проблем са приступом утакмици против Србије показало је и загревање НБА играча. Уместо стандардног начина припреме тела за меч који следи, момци који представљају Сједињене Америчке Државе шутирали су са пола терена, бацали неке чудне хороге, играли се и смејали.

Ништа им није било смешно убрзо, када су заостајали 25 поена за Србијом после прве четвртине. Немамо податак, али то је сигурно најлошији период у историји америчке репрезентативне кошарке.

Берза испред дворане

У тренутку када је почела утакмица за пласман од петог до осмог места на Светском првенству, испред дворане је било неколико хиљада људи. Хистерично су трчали у круг и викали. У центру свега били су мушкарци са улазницама у рукама.

Као на берзи, или на уличним клађењима, примали су новац и заузврат давали хартије од вредности. Сви су се сналазили у општом хаосу уз неподношљиву дреку. Тапкароши су радили посао, а полиција је стајала поред, организовавши само улазак у саму дворану.

Била је сјајна посета за један меч за пласман. Ово је, ипак, требало да буде утакмица за медаљу.

Мицићева чврстина

Василије Мицић је са црном траком одиграо меч против Америке. И одиграо је тако да сви морају да буду поносни на њега. Посебно његова породица.

Мицићу је три дана раније умрла мајка, али је он остао са екипом. И не само да је остао, већ је био њен изузетно значајан фактор.

Толико је овај момак јак да је у једном тренутку добио ударац у главу и завршио на паркету са рукама на лицу. Видело се да је озбиљно уздрман, али је махнуо Ђорђевићу како би се селектор уверио да је Васа добро. Само да остане у игри.