Виц, ујдурма, провокација

Шабац – Фестивал хумора и сатире, позната шабачка „Чивијада”, почиње данас и трајаће до суботе увече, када ће бити проглашен нови председник такозване Чивијашке републике. Са дужим и краћим прекидима, манифестација се организује још од 1968. године, а квалитет јој је увек зависио од спремности организатора да прихвати изазове актуелне политике, али и вештине да избегне замке које би је одвеле у политиканство.

„Југославија је до сада имала шест република, а у недељу увече, на првом белосветском вашару хумора и сатире у Шапцу, проглашена је седма – чивијашка. Неће је бити у географији, историјама и политичким економијама, али ће је бити у антологијама хумора и сатире...”

Овако су 17. септембра, на истеку варљивог лета те бурне 1968, медији објавили вест да је у граду поред Саве заживео фестивал на који су се сјатили најдуховитији творци шала, вицева, хуморески, алагорично-сатиричних критика и других производа за смех и разоноду. „Чивијада” је, према тумачењу Витомира Вите Бујишића, једног од оснивача „Гласа Подриња” и његовог дугогодишњег директора, добила назив по надимку Шапчана, којим се они „поносе и препознају у школи, војсци, кафани, ратном јуришу, бежанији, на свадби...”, а представља „симбиозу вица, ујдурме, смицалице, шеретлука, доскочице, ’бургије’ и још низа сличних појмова”.

Први председник Чивијашке републике био је Миле Станковић, рођени Шапчанин (са Камичка), који је докторат права на Сорбони мењао за редакцију Радио Београда и чувене „веселе вечери”. Својим земљацима Миле је понудио: уместо конструктивних предлога – хумористичке приче и песме, уместо мудрих поставки – афоризме, уместо инвестиционих пројеката без финансијског покрића – оригиналне карикатуре... Међу виђенијим гостима прве „Чивијаде” био је и Густав Крклец.

Већ следећа „Чивијада”, на којој је за председника устоличен Бранко Ћопић, усталасала је јавност и довела до забране листа „Чивија”. Главни уредник сатиричног штива у 10.000 примерака, које је полиција запленила у штампарији „Политике”, био је Милован Витезовић, а аутори текстова Миле Станковић, Бранко Ћопић, Влада Булатовић Виб, Душко Радовић, Матија Бећковић, Брана Црнчевић.

Споран је био Ћопићев уводник, председничка беседа, у којој је он, између осталог, написао: „Дође најзад и наше доба, социјалистичко. Свашта смо у њему доживели и свакакви се показали. Јуначки смо јуришали на млекаџије, трамвајџије, оборену буржоазију, мерили смо реп мртвом вуку и клањали се живом зецу у фотељи. Да не дуљим, док је бирократија била свемоћна, ретко смо ми на њу бацали ћифте, а сад... А сад, дедер, друже хумористо, постави се пред ново божанство, самоуправљача, пред радни народ!”

Општински комитет у Шапцу три дана је водио жучну расправу о „идеолошком скретању” и последњом опоменом казнио свих 15 чланова организационог одбора. Гости тадашње „Чивијаде” били су Љубинка Бобић и Миодраг Петровић Чкаља, а водитељ Мића Орловић. Следеће године за председника је бирана Нела Ержешник, потом Мића Алексић и Влада Булатовић Виб. У међувремену, уследила је чистка „либерала” у Србији и другим републикама (чувено „Титово писмо”), па је „Чивијада” пала у заборав. Обновљена је тек 1990. године, када је за председника изабран Душан Ковачевић, такође Шапчанин.

На чивијашком трону потом су се смењивали Синиша Павић, Драгиша Пењин (који се прогласио за књаза), Миленко Павлов, Живојин Јевтић – Бата Мрав, Миленко Заблаћански, Велимир Бата Живојиновић, Иван Бекјарев, Александар Баљак и Бранислав Лечић... У предвечерје режима Слободана Милошевића, 1999. године, Лечић је до те мере карикирао њега и Мирјану Марковић да је тадашње општинско руководство напустило манифестацију.

У години петооктобарског преврата „Чивијада” није одржана. Следећег септембра досовска власт у Шапцу се размишљала да ли је треба укинути – чак је јавно било изговорено да је стигла демократија и да за сатиру више нема потребе! У председничку фотељу, ипак, два пута је седао одборник ДОС-а Зоран Гвозденовић Ренџа. Убрзо се променио и начин избора, па је уместо јавног надметања хумориста, Туристичка организација Шапца новинарима унапред саопштавала име новог председника.

Последњих година то су били хумористи Драгољуб Љубичић Мићко и Зоран Кесић, карикатуриста Марко Сомборац, глумац Бранислав Лечић, па карикатуриста Предраг Кораксић Коракс, углавном сви чије је јавно деловање компатибилно са политиком градске власти. Кључеве Чивијашке републике, како је најављено на пресконференцији ТОШ-а, Коракс ће предати судији Миодрагу Мајићу, који ће се у суботу увече представити грађанима.

У знаку карневала

Један од најпосећенијих догађаја манифестације јесте „Чивијашки карневал”, који се ове године организује 12. пут у пешачкој зони града. Поворка предшколске установе „Наше дете” прошетаће у петак у 11.30 часова, а истог дана од 17 часова биће одржан и „Дечји чивијашки карневал”.

Карневал трудница и беба, за који је пријављено око 600 најмлађих суграђана, а који је најављен као „једина права парада поноса у Србији”, биће одржан у суботу од 17.30 часова. Затим следи главни карневалски догађај у којем ће наступити више од 500 гостију из иностранства.