Прво искуство с дрогом и пре 12. године

У Србији дрогу највише користе млади узраста између 14 и 25 година. Узимају је из знатижеље, досаде, потиштености, жеље за авантуром, слабости да кажу „не”, као и због недостатка чвршће везе с породицом. Деведесетих година прошлог века потицали су из виших социјалних слојева, а сада их је највише из средњег и нижег слоја.

Дроге је све више и у основним школама, па су као корисници евидентирана и деца, што до сада није био случај. Према подацима београдске полиције, у средњим школама најчешће се конзумирају марихуана, екстази, амфетамини и разни лекови.

Ламбе Ђеролијевски, шеф одсека за превенцију наркоманије у МУП-у Београд, за „Београд 202” је рекао да је старосна доб корисника све нижа. Са никотином се први пут срећу у четвртом, а са дрогом у седмом разреду. Оно што је некада била прва цигарета, као симбол одрастања, данас је „џоинт”.

Марихуана је дрога „почетница” коју деца пробају на крају основне школе, а са марихуане прелазе на екстази, обично у облику таблета, који је најзаступљенији на тинејџерским журкама. И једна и друга дрога су, нажалост, јако јефтине: кесица марихуане је око 300 динара, а таблета екстазија од 75 до 200 динара. Не треба заборавити ни такозвани „спид”: 10 евра је довољно за један грам, а то је опет довољно да три младе особе постигну ефекат који очекују. Ипак, каже Ламбе Ђеролијевски, хероин је типична дрога за просечног српског наркомана. До њега се стиже, када се прерано крене с дрогом, при крају основне школе, и то управо наведеним редом.

Прошле године у Београду је је 101 наркоман преминуо од такозване хероинске смрти. Најмлађа жртва имала је 20 година.

Баш због чињенице да је свако четврто дете имало неко искуство са дрогом пре своје дванаесте године, најпре би родитељи требало да схвате проблем наркоманије, па тек онда школа, здравствене и социјалне службе, полиција и царина.

Међутим, није тако. У одсек за превенцију наркоманије свакодневно долазе родитељи и то углавном мајке. „То је посебан социјални феномен, да очеви беже од проблема”, указује Ђеролијевски. Од 100 родитеља који траже помоћ, њих 95 су мајке. Једна од најчешћих заблуда родитеља је то што мисле да ако дете има добре оцене, неће доћи у контакт са дрогом. А управо су на хероину млади који су често интелектуално далеко испред свог окружења.

У циљу превенције Скупштина града Београда је најавила укључивање и предшколских установа у програм „Школа без дроге”.