Нишлије највише страдале од "жутих убица"

Ниш - Највише касетних бомби НАТО авијација током рата 1999. године избацила је на Ниш и Копаоник, али ни остала подручја, посебно на југу Србије, нису била поштеђена. Ниш је током ратног пролећа, 7. и 12. маја, преживео прави пакао од "жутих убица".

Овај град су, 7. маја 1999. године, у два наврата надлетали авиони. Иза њих појавило се на стотине падобранчића који су на земљу спустили касетне бомбе просуте из великих контејнера. Заређале су експлозије, настала је велика паника... Људи су падали као покошени, много погинулих било је у самом центру града - поред зграде Универзитета, на највећој градској пијаци код Тврђаве, у Здравственој станици "12. фебруар", на Нишавском кеју, поред аутобуске станице... Касетне бомбе пале су и у дворишта породичних кућа, предузеће "Ферокс", фабрику пумпи "Јастребац", на улице и тротоаре. Нигде у околини није било ниједног војног објекта, оправдања за засипање бомбама није било.

Тога дана је од "жутих убица" живот изгубило 15 Нишлија, међу њима и једна жена у деветом месецу трудноће... Дванаесторо њих настрадало је поред зграде Универзитета, а троје испред Института за патологију и у Улици Љубе Ненадовића, на ободу Клиничког центра, крај Спортске дворане Чаир. На паркингу центра изгорело је двадесетак аутомобила.

Пет дана касније, 12. маја, био је Свети Василије Острошки, више од хиљаду касетних бомби бачено је на градско насеље Дуваниште, на школе у насељу, на дечија игралишта, на бензинску пумпу "Ђачко острво"... срећом без људских жртава. Било је повређених, али не и мртвих, а од експлозија на стотине породичних домова остало је без кровова и претрпело материјалну штету. Укупно је у та два дана, 7. и 12. маја на Ниш избачено 36 контејнера са близу 4.000 касетних бомби. Од "жутих убица" заосталих из времена бомбардовања, у априлу 2000. године, на обали Нишаве, у својој башти, вадећи кромпир, Владимир Јовановић, становник Дуваништа, мотиком је активирао бомбу, која је била под земљом и погинуо. На брду Виник изнад Ниша, обрађујући виноград власник је дотакао жбун уз ограду, у којем је био подмукли убица - касетна бомба. Опет експлозија, остао је овај Нишлија без руку. Проналажене су касетне бомбе и у годинама које су уследиле. Прошле зиме у ОШ "Ћеле кула" настава је била обустављена седам дана све док таван није очишћен и детаљно прегледан... На крову Института за патологију шест акција је реализовано да се уклоне све касетне бомбе, а две су уништене после неколико година стајања на крову хале Чаир. Нађено је на десетине неексплодираних на нишком аеродрому, још више у Индустријској зони "Север".

Неколико пута после бомбардовања избегнуте су трагедије, а два случаја су најкарактеристичнија. Тројица малишана од по пет-шест година пронашла су касетну бомбу у дворишту куће поред Универзитета, изнела је на улицу и играла се њоме. Бацали су је један другом из руке у руке. Имали су срећу да им није испала и да је за време њихове игре наишла једна прибрана Нишлијка, која им је одузела смртоносну направу и позвала полицију. А двојица дечака, ученика основне школе у приградском насељу Медошевац, пронашли су касетну бомбу поред дечијег игралишта и голим рукама, само претпостављајући да је реч о нечем опасном, однели је и предали војницима и дежурном официру на портирници аеродрома.

Дуго у Нишу влада несигурност и уз њу страх од касетних бомби. Иако је још августа 2005. године у организацији међународних фондова и хуманитараца започело чишћење терена, постоје отворене сумње да је град био, али и остао право мало "минско поље". Иако је тада, 2005. године очишћено око 187.000 квадратних метара у Дуваништу, близу 92.000 квадрата Клиничког центра и више од 85.000 квадратних метара индустријске зоне (радове на чишћењу извеле су хрватска фирма "Док. Инг. разминирање" и "Ме. де. ком" из Републике Српске) и за цео посао утрошено 1,3 милиона долара које су обезбедили Међународна фондација за разминирање ИТФ и влада САД, још постоје сумње да "жуте убице" вребају из потаје. Приликом разминирања у Индустријској зони "Север" у Нишу тешко је повређен пиротехничар Марко Симић са Пала.