Балкан безбеднији од западне Европе

Становници Балкана су у својим домовима и на улицама безбеднији од људи у већини других делова света или бар исто толико безбедни, показује јуче објављени извештај Канцеларије УН за борбу против дроге и криминала (УНОДЦ), који руши стереотипе о овом региону као леглу организованог криминала и насиља, пише на сајту ове организације.

 „Разбијен је зачарани круг у коме политичка нестабилност води у криминал и обратно, а који је Балкану задавао муке током деведесетих”, изјавио је извршни директор УНОДЦ-а Антонио Марија Коста.

После десетогодишњег метежа који је пратио распад Југославије, Балкан је постао регион ниске стопе криминала. Ипак, везе између света бизниса, политике и организованог криминала и даље отежавају његов пут ка стабилности.

Извештај је заправо показао да је, генерално гледано, стопа кривичних дела према људима и имовини (као што су убиства, пљачке, силовања, провале и напади) нижа него у западној Европи, а број убистава опада у целом региону и скоро да се преполовио са 2.185 пре десет година на 1.130 у 2006.

Албанија је, на пример, 2002. године имала исту стопу убистава као Сједињене Државе (шест на 100.000 становника), а Хрватска нижу него Велика Британија. Румунија је безбеднија од Финске или Швајцарске.

Кад су у питању напади на имовину, западна Европа има два пута већу стопу провала и 15 пута већу стопу пљачки од југоисточне Европе. Смањио се и број држављана балканских земаља који служе казне у западноевропским затворима.

Позитиван тренд је посебно уочљив последњих година, а напредак ће се вероватно наставити, пошто у овом региону не постоје уобичајене осетљивости које у другим деловима света подстичу криминал: масовно сиромаштво, разлике у примањима, урбанизација и масовна незапосленост младих.

И други фактори су имали утицаја. Већа регионална стабилност и демократија ставили су тачку на ратно профитерство. Уз помоћ међународне заједнице, посебно Европске уније, регион се нашао на путу брзог опоравка. Интеграција са остатком Европе отворила је границе и смањила примамљивост шверца.

Организовани криминал је такође све мања претња. Шверц дроге, оружја и људи је у опадању, мада Балкан и даље остаје главна транзитна зона за хероин намењен западној Европи (око сто тона годишњe).

Извештај УНОДЦ-а показао је да и даље има озбиљних изазова, нарочито због веза између света бизниса, политике и криминала. „Што се више буду нормализовали друштвени и политички услови, биће више стабилности у земљама и између њих, а криминалне групе ће све више губити моћ”, рекао је Коста.

„Политика и бизнис морају да буду боље изоловани од корозивног утицаја криминала, посебно економског криминала”, истакао је Коста. Анкете су показале да се становници југоисточне Европе у просеку чешће суочавају за тражењем мита него становници других делова света.

„Корупцију би требало посматрати као државног непријатеља број један како би се ојачали интегритет и правда, а повећали политички легитимитет и поверење инвеститора”, рекао је Коста.

Такође је апеловао на земље у региону да ојачају владавину закона, а међународну заједницу, посебно Европску унију, позвао је да пружи подршку која је потребна да би се даље смањила подложност криминалу и нестабилности, док ће УНОДЦ повећати ангажман у региону кроз техничку помоћ.

„Највећи приоритет је, наравно, Косово, где је стабилизација почела касније и где криминал остаје проблем”, истакао је извршни директор УНОДЦ-а.