Нова сорта инфлуенсера

Врло је вероватно да никад нисте чули за Џејмса Чарлса. Градски оци Бирмингема очигледно нису, тврди Би-Би-Си: „Они су остали поприлично затечени хиљадама обожавалаца који су блокирали ужи центар града кад се овај појавио у Булрингу да би се сусрео с њима.”

Џејмс Чарлс је само један пример инфлуенсера – звезде с друштвених мрежа која можда није врхунска јавна личност по конвенционалним стандардима, али изазива култно следбеништво међу фановима, што се после често користи да би се изградила права мала империја.

Худа Катан, на пример, описана је као „Бил Гејтс међу инфлуенсерима за негу лепоте” зато што је дала отказ на послу и, уз помоћ друштвених мрежа, основала властиту компанију, чија се вредност данас процењује на милијарду долара.

Како онда дефинисати инфлуенсера? „То је неко с утицајем који може да се уновчи”, објашњава Си-Џеј Нут-Купер, руководилац у „Моделс 1 Талент” – агенцији која данас ангажује инфлуенсере подједнако као и моделе, преноси Би-Би-Си.

„И морају да имају оглашивачки потенцијал. Дакле, било да се ради о лепоти, моди, кулинарству, менталном здрављу, да је неко врхунски кувар или нешто треће, они то могу да искористе и претворе у бизнис.”

„Сви желе да живе од свог хобија… А многи с којима смо радили дали су отказ на послу и дошли у прилику да кажу: ’Види ти то, од овог једног поста зарађујем онолико колико бих иначе зарађивала за месец дана.’” За генерације оних који су одрасли учећи традиционалне предмете у школи то може да делује као тежак концепт за разумевање.

Наташа Ндлову, која је стекла 90.000 пратилаца на „Инстаграму” постовима о моди и нези лепоте, каже да сам израз инфлуенсер уме да буде „наелектрисана реч”.

„Мислим да је то зато што је и даље присутна та генерација, та једна група у друштву, која мисли да смо помало безобразни”, каже Ндловуова. Али разумљиво је да многи не схватају зашто је то постала професија за себе. , признаје она,

Инфлуенсери уопштено гледано зарађују новац од промовисања производа на својим страницама – што мора јасно да буде обележено као реклама због Правила о стандардима рекламирања.

Али, иако су мали број инфлуенсера, попут Кајли Џенер општепозната имена, постоји на хиљаде „микро-инфлуенсера” који могу да живе од тога што су велико име у некој конкретној, често врло уско специјализованој области.

„Микро-инфлуенсери су практично нова сорта”, каже Нут-Купер, „где можете да имате од 10.000 до 25.000 пратилаца и они су нека врста генерације З међу инфлуенсерима.”

Софи Грејси Холмс, инфлуенсерка са цистичном фиброзом, подстиче пратиоце да воде здраве животе и да не буду ни на који начин осујећени у животу ако имају стање попут њеног. Њених 34.000 пратилаца можда нису ни за принети 131 милиону колико има Кајли Џенер, али зато што Холмс има тако конкретну публику, брендови радо сарађују са њом.

Најновије истраживање за Би-Би-Сијев Радио 4 показало је да највећи део потрошача ипак не верује инфлуенсерима, са 82 одсто њих који тврде да није увек најјасније кад је неко плаћен да промовише неки производ.

Многи инфлуенсери, међутим, истичу да не прихватају сваку понуду коју добију. „Много више одбијам него што их прихватам”, каже Нут-Купер.

И многи познати модни креатори су врло брзо схватили на који начин инфлуенсери могу да помогну њиховом бренду. Данас морате да се запитате ко је важнији на модној ревији да буде у првом реду – Ким Кардашијан или Ана Винтур, легендарна уредница америчког „Вога”?

То је тешка одлука. Ипак, нека седе заједно, за сваки случај.