Раскол у партији Реџепа Ердогана

Истанбул – Бивши премијер Ахмет Давутоглу напустио је владајућу Партију правде и развоја (АКП) и најавио оснивање свог „политичког покрета”. Он је за собом повукао и шест функционера странке који су такође крајем седмице вратили партијске књижице.

„АКП више није оно што је годинама била. У њој није могуће нормално радити док је под садашњом кликом која сваку критику назива издајом”, објашњава свој потез Давутоглу, бивши шеф турске дипломатије и премијер који је две године био и на челу АКП.

Он је критиковао председника Тајипа Ердогана зато што је у марту поништио локалне изборе у Истанбулу, на којима је, у поновљеном гласању, убедљиво победила опозиција. Дигао је глас и против недавне смене тројице редовно изабраних градоначелника у местима на истоку земље који су наводно сарађивали са „курдским терористима”. На њихова места по кратком поступку доведени су влади одани људи.

Дисиденти критикују Ердогана да води „породичну кадровску политику”. Он на кључне положаје поставља људе који су му све аминују (министар финансија је његов зет Берат Албајрак), а не оне који су за то способни. То је довело до импровизација у економији: високе стопе инфлације, повећања незапослености и пада курса националне валуте. Страни инвеститор су почели да заобилазе Турску што раније није био случај.

„АКП није партија једне личности, једне фамилије, једне групе грађана. Државне структуре и породичне везе морају бити раздвојене”, истиче Давутоглу. У АКП кажу да је одлазака из странке било и раније, али дисиденти нису успели да поткопају њене водеће позиције у парламенту. Ердоган партијским противницима поручује: „Они никада неће успети да нас победе. Онима који напусте наш воз више никада неће бити дозвољено да се врате”.

АКП су раније напуштале „ситне рибе”, а сада јој први пут окрећу леђа кадрови који су, заједно са Ердоганом, стварали странку, који су годинама ведрили и облачили у Турској. Давутоглу је био шеф дипломатије, премијер и две године лидер АКП. Средином 2014. поднео је оставку на те функције због сукоба са Ердоганом, јер није подржао његов предлог о увођењу председничког система владавине, што је шефу државе дало неограничену власт. Све до сада он је био „обичан” члан странке и тек када је против њега покренут дисциплински поступак за избацивање из АКП, он је сам поручио – збогом.

Давутоглу није једини. Због „дубоких разлика с Ердоганом” то је крајем јула урадио и Али Бабаџан, један од оснивача АКП, који је годинама био министар финансија и потпредседник владе. Најавио је да ће до краја године основати странку која ће у свом програм имати изборне принципе АКП. Локални медији тврде да га подржава Абдулах Гул, бивши шеф државе, који се такође разишао са Ердоганом иако су годинама били блиски партијски сарадници и, како се веровало – пријатељи.

Председник Ердоган, који је на власти од 2003. године, први пут се у каријери суочио са озбиљним изазовима, иако се све до скоро чинило да све конце држи у својим рукама. То су потврдили и недавни локални избори. Он је у коалицији са десничарском Партијом националистичког покрета освојио укупно 51 одсто гласова, али била је то „горка победа”, јер нема градоначелнике у највећим градовима: Истанбулу, Анкари и Измиру. Недавно је повукао чудан потез који је изазвао критике у земљи и свету: под оптужбом да сарађују са „курдским терористима” сменио је градоначелнике Дијарбакира, Вана и Мардина, за које је на локалним изборима пре пола године гласала опозиција. У јавности се већ спекулише да се ту неће зауставити, да је следећи на удару Екрем Имамоглу, градоначелник Истанбула. Тешко је поверовати да ће се Ердоган усудити да повуче тај потез, ако ништа друго оно због реаговања међународне јавности.

Недодирљиви Ердоган (66) не признаје своје грешке иако се очигледно против њега шири фронт у сопственим редовима. Он ће морати да повуче радикалне кадровске потезе, уколико за то још има снаге, пошто је већ у годинама. Повољна околност за њега је то што се редовни парламентарни и председнички избори одржавају тек за четири године.