Мастер 4.0 – нова сетва на високообразовном тржишту

Ових дана приводи се крају други уписни рок на универзитетима у Србији. И док се сређују статистички извештаји о броју уписаних студената, с једне, и дају предлози за боље котирање наших универзитета на Шангајској листи, с друге стране, приводе се крају припреме за акредитацију новог мастер програма познатијег као Мастер 4.0. Можда, то и не би била нека вест, ако се од универзитета очекује да конкурентску препознатљивост јачају иновирањем студијских програма.

Новост је, то, што је Мастер 4.0 осмишљен кроз интерфакултетску сарадњу државних факултета који су одраније препознатљиви као локомотиве у развоју ИТ технологије, с једне, и факултета економије, менаџмента и финансија, с друге стране.

На тај начин креиран је нови модел тзв. мрежног универзитета где се кроз сарадњу ИТ стручњака, природно-математичког и економског кадра формира високообразовни ланац информатичара, економиста и маркетинг-менаџера који треба да уклопе привреду Србије у глобалну мапу „Дигитална – Е – Европа 2020”. Сликовито речено, Мастер 4.0 представља, нову сетву за нову жетву на високообразвном пољу Републике Србије у сусрет дигиталним производима и услугама које са собом доноси „нова-дигитална-Веб-економија знања” познатија у теорији и пракси као Индустрија 4.0.

Индустрија 4.0 носи са собом низ новитета. Поменимо само неке.

Спој савремене информатике, електронике и вештачке интелигенције довео је до тога да се у савременим трговинским ланцима робот и касирка „боре” за радно место. Трка између човека и робота се наставља. Према предвиђањима истраживачке куће „Гратнер” из САД, до 2025. године трећину данашњих послова обављаће вештачки интелигентне машине потискујући људску радну снагу из хала и супермаркета.

Такви и слични примери послужили су као оријентир креаторима економске политике у Србији да, у сарадњи с академском заједницом и најуспешнијим компанијама из ИТ сектора, осмисле Мастер 4.0 који представља својеврсни реинжењеринг студијских програма, где почасно место припада стицању дигиталног знања и вештина и њиховој имплементацији у маркетинг-менаџмент стратегију пословног система, у циљу развоја дигиталних производа и услуга. Ти производи и услуге представљају нови „пакет понуде” на тржишту „нове-дигиталне-економије знања“.

Препознајући изазове дигиталног преструктурирања привреде и друштва у регионалним и глобалним економским интеграцијама, Влада Србије, је кроз финансијску подршку од 23 милиона динара препознала 13 државних факултета као „подизвођаче-реализаторе” ове, могло би се с правом рећи, препознатљиве дигиталне инфраструктурне инвестиције.

Академска заједница ће своје знање и вештине у оквиру Мастера 4.0 реализовати за 140 студената кроз четири студијска програма, са 300 најеминентнијих професора из земље и иностранства. („Политика”, 6. 9. 2019)

Реч је о школовању студената, који ће представљати информационо-комуникациону инфраструктуру (бизнис платформу). Додату вредност Мастер 4.0 даје и то што ће теоријска знања студенти проверавати на полигону, у пракси, под диригентском палицом ИТ стручњака из 75 и више компанија. Ето још једног разлога да верујемо да ће се на овај начин повезати теорија и пракса и смањити јаз између теоријских „свезналица” и практичних „незналица” на чему су послодавци, највише, замерали универзитетима, тј. факултетима.

Не улазећи дубље у расправе на ову тему, надам се да неће звучати академски неодмерен и наметљиво ако, као потписник овог прилога, кажем, да се Економски факултет у Нишу, сада, један од „подизвођача” на пројекту Мастер 4.0 – „Дигитална Србија”, опробао у повезивање теорије и праксе у условима „нове-дигиталне-Веб-економије знања”. О томе говоре бројна признања студентима и професорима од еминентних трговинских компанија, привредних комора и других асоцијација, па све до САНУ.

С друге стране, у прилог овој констатацији наводимо и школу трговинске дипломатије, преговарања и склапања уговора где се (2019), у оквиру шеснаестогодишњице иновационог семинара-такмичења студената на тему: „Трговинска дипломатија и преговарање у условима нове-дигиталне-економије знања” трговало дигиталним производима и услугама у виртуелном окружењу.

 Ето довољно разлога да се Економски факултет у Нишу нађе на листи „подизвођача-реализатора” Мастер(а) 4.0.

Дигитална знања и маркетинг-менаџмент вештине које смо стекли у досадашњем периоду уградићемо у Мастер 4.0 и тиме употпунити пројекат „Дигитална Србија”

Професор Универзитета у Нишу