Много брига пред меч с Немцима

Српски фудбалски репрезентативци нису пружили, а ни испунили, ни делић онога што је пре меча са Русијом (1:2) у Бургхаузену најављивао и прижељкивао селектор Мирослав Ђукић. Да није било кардиналне грешке руске одбране и пословичне упорности Марка Пантелића, могла би да се констатује тотална немоћ у офанзиви. Ђукићеви изабраници играли су неборбено и неповезано.

Годинама већ наши тренери и клубови нису створили играча способног да замени пету Звездину звезду Драгана Стојковића. Без обзира на навијачку припадност сви морају да признају да силаском са фудбалске сцене великог аса, немамо играча кадрог да буде „мозак” националног тима, да креира игру и упошљава нападаче. У досадашња четири сусрета у којима је седео на клупи Ђукић, као ни његови претходници, није успео да пронађе фудбалера од кога ће да зависи игра репрезентације и који ће на терену да буде њен лидер.

Руси, који се у Баварској припремају за предстојећи континентални шампионат у Аустрији и Швајцарској, увек су нам били незгодан противник који нам је најчешће делио „пацке”. Зато овај неуспех не треба толико да боли, али свакако мора да буде опомена и да се из њега извуку поуке. Ако тако и буде пораз у Бургхаузену неће бити трагичан.

Има много оних који су једва дочекали овај пораз да нападну селектора, уз опаску да је на мегдан традиционално неугодном ривалу извео „комбинован” састав. Једно од кључних питања јесте када ће да укаже шансу онима са мањом минутажом, ако не у пријатељским мечевима? Исто тако веома је важно зашто већина није оправдала поверење селектора. По свој прилици потврдили су да на њих, бар у овом тренутку, селектор не може да се ослони и да немају снаге да буду носиоци игре. Остаје нејасно због чега многи од њих ни изблиза не играју у репрезентацији као у клубовима. Тешко је поверовати да је у питању само новац.

Несхватљиво је и да играчи који су у последње четири године на три такмичења заредом освојили две сребрне медаље и једном били полуфиналисти на Европским првенствима за младе преласком у старију селекцију не потврђују таленат и заправо нису ни близу домета који им је предвиђан. Отворено је и питање за домаће стручњаке (рачунајући и селектора): зашто се наши млади играчи преласком у сениоре најблаже речено изгубе и због чега њихови резултати у старијој конкуренцији нису на нивоу оних у јуниорској?

Такође, нејасно је и зашто се Ђукићу натура притисак да мора да победи. Реално, у ове четири утакмице „морали” смо да славимо само против Македоније у Скопљу (1:1). Мало је селекција које могу себи да поставе задатак да тријумфују у Украјини и Ирској, или против Русије. Ова српска свакако није међу њима.

Незадовољство после неуспеха је логично и оправдано, али не толико због резултата, колико због игре и односа појединаца према националном тиму.

Нормално да се не може очекивати да репрезентација „блиста” у време док нам је фудбал на најнижим гранама и суочен с бројним проблемима. Национални савез је још обезглављен (избори су у току), хапсе се бивши и садашњи функционери, клубови су окренути искључиво себи, а селектор избачен на ветрометину и изложен удару јавности, без могућности да ради и докаже своје способности.

У Србији се фудбал ипак највише воли од свих спортова, па с обзиром на то није ни чудо што постоји толико огорчење због неуспеха националног тима.

Сутрашњи меч са Немачком у Гелзенкирхену дочекујемо са зебњом. Сећања на Мундијал 2006. и дебакл од Аргентине (6:0) су свежа, али мора да постоји нада да ће бољом игром него у претходним утакмицама да се оствари резултат који ће да буде покретачка снага за успешан почетак квалификација за Светско првенство 2010. у Јужној Африци, јер ћемо у противном додирнути фудбалско дно.

Ђ. Смиљанић

---------------------------------------------------------

Селектор није задовољан

Мирослав Ђукић није крио незадовољство поразом од Русије:

– Рано и лако смо примили гол, који нас је пореметио, па смо тешко долазили до игре. Вратили смо се и изједначили, а затим несмотрено после класичне грешке у нашем контранападу примили још један. Морамо да водимо рачуна о детаљима и да грешке елиминишемо, јер с њима нећемо бити такмичарска екипа. Пред нама је рад, који би требало да донесе боље игре и резултате у квалификацијама.