Mnogo briga pred meč s Nemcima

Srpski fudbalski reprezentativci nisu pružili, a ni ispunili, ni delić onoga što je pre meča sa Rusijom (1:2) u Burghauzenu najavljivao i priželjkivao selektor Miroslav Đukić. Da nije bilo kardinalne greške ruske odbrane i poslovične upornosti Marka Pantelića, mogla bi da se konstatuje totalna nemoć u ofanzivi. Đukićevi izabranici igrali su neborbeno i nepovezano.

Godinama već naši treneri i klubovi nisu stvorili igrača sposobnog da zameni petu Zvezdinu zvezdu Dragana Stojkovića. Bez obzira na navijačku pripadnost svi moraju da priznaju da silaskom sa fudbalske scene velikog asa, nemamo igrača kadrog da bude „mozak” nacionalnog tima, da kreira igru i upošljava napadače. U dosadašnja četiri susreta u kojima je sedeo na klupi Đukić, kao ni njegovi prethodnici, nije uspeo da pronađe fudbalera od koga će da zavisi igra reprezentacije i koji će na terenu da bude njen lider.

Rusi, koji se u Bavarskoj pripremaju za predstojeći kontinentalni šampionat u Austriji i Švajcarskoj, uvek su nam bili nezgodan protivnik koji nam je najčešće delio „packe”. Zato ovaj neuspeh ne treba toliko da boli, ali svakako mora da bude opomena i da se iz njega izvuku pouke. Ako tako i bude poraz u Burghauzenu neće biti tragičan.

Ima mnogo onih koji su jedva dočekali ovaj poraz da napadnu selektora, uz opasku da je na megdan tradicionalno neugodnom rivalu izveo „kombinovan” sastav. Jedno od ključnih pitanja jeste kada će da ukaže šansu onima sa manjom minutažom, ako ne u prijateljskim mečevima? Isto tako veoma je važno zašto većina nije opravdala poverenje selektora. Po svoj prilici potvrdili su da na njih, bar u ovom trenutku, selektor ne može da se osloni i da nemaju snage da budu nosioci igre. Ostaje nejasno zbog čega mnogi od njih ni izbliza ne igraju u reprezentaciji kao u klubovima. Teško je poverovati da je u pitanju samo novac.

Neshvatljivo je i da igrači koji su u poslednje četiri godine na tri takmičenja zaredom osvojili dve srebrne medalje i jednom bili polufinalisti na Evropskim prvenstvima za mlade prelaskom u stariju selekciju ne potvrđuju talenat i zapravo nisu ni blizu dometa koji im je predviđan. Otvoreno je i pitanje za domaće stručnjake (računajući i selektora): zašto se naši mladi igrači prelaskom u seniore najblaže rečeno izgube i zbog čega njihovi rezultati u starijoj konkurenciji nisu na nivou onih u juniorskoj?

Takođe, nejasno je i zašto se Đukiću natura pritisak da mora da pobedi. Realno, u ove četiri utakmice „morali” smo da slavimo samo protiv Makedonije u Skoplju (1:1). Malo je selekcija koje mogu sebi da postave zadatak da trijumfuju u Ukrajini i Irskoj, ili protiv Rusije. Ova srpska svakako nije među njima.

Nezadovoljstvo posle neuspeha je logično i opravdano, ali ne toliko zbog rezultata, koliko zbog igre i odnosa pojedinaca prema nacionalnom timu.

Normalno da se ne može očekivati da reprezentacija „blista” u vreme dok nam je fudbal na najnižim granama i suočen s brojnim problemima. Nacionalni savez je još obezglavljen (izbori su u toku), hapse se bivši i sadašnji funkcioneri, klubovi su okrenuti isključivo sebi, a selektor izbačen na vetrometinu i izložen udaru javnosti, bez mogućnosti da radi i dokaže svoje sposobnosti.

U Srbiji se fudbal ipak najviše voli od svih sportova, pa s obzirom na to nije ni čudo što postoji toliko ogorčenje zbog neuspeha nacionalnog tima.

Sutrašnji meč sa Nemačkom u Gelzenkirhenu dočekujemo sa zebnjom. Sećanja na Mundijal 2006. i debakl od Argentine (6:0) su sveža, ali mora da postoji nada da će boljom igrom nego u prethodnim utakmicama da se ostvari rezultat koji će da bude pokretačka snaga za uspešan početak kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2010. u Južnoj Africi, jer ćemo u protivnom dodirnuti fudbalsko dno.

Đ. Smiljanić

---------------------------------------------------------

Selektor nije zadovoljan

Miroslav Đukić nije krio nezadovoljstvo porazom od Rusije:

– Rano i lako smo primili gol, koji nas je poremetio, pa smo teško dolazili do igre. Vratili smo se i izjednačili, a zatim nesmotreno posle klasične greške u našem kontranapadu primili još jedan. Moramo da vodimo računa o detaljima i da greške eliminišemo, jer s njima nećemo biti takmičarska ekipa. Pred nama je rad, koji bi trebalo da donese bolje igre i rezultate u kvalifikacijama.