Хиљаду оптужница против корупције

Посебна одељења за борбу против корупције подигла су 1.007 оптужница у периоду од 1. марта прошле године, када је почела примена Закона о сузбијању корупције.

То је број кривичних дела са елементима корупције, која су процесуирана до почетка јула ове године, дакле за првих 16 месеци примене закона. Донето је 628 пресуда, од којих је 614 осуђујућих, 12 ослобађајућих и две одбијајуће пресуде.

Податке је јуче саопштио Радомир Илић, државни секретар у  Министарству правде, на редовном годишњем саветовању кривичара на Златибору. Истакао је да посебна одељења судова, тужилаштава и полиције заслужују све похвале за борбу против корупције.

Више од четири стотине судија, тужилаца, адвоката, представника државних институција и научних радника из Србије и Републике Српске окупило се на саветовању које организује Српско удружење за кривичноправну теорију и праксу, у сарадњи са Министарством правде, Мисијом ОЕБС-а у Србији, Правосудном академијом, Институтом за криминолошка истраживања и издавачем „Интермекс”.

– Ова 2019. је једна од најбурнијих година за кривичаре, јер имамо нацрт уставних амандмана који ће уредити положај судија и тужилаца, али и радикалне промене Кривичног законика. Од 1. децембра, заменици тужиоца, тужиоци, судије и сарадници примењиваће ове новине. Уведен је доживотни затвор, после дуже полемике, на иницијативу фондације „Тијана Јурић”, коју је подржало више од 150.000 грађана – рекао је државни секретар Радомир Илић.

Подсетио је да ће осуђеници на доживотни затвор моћи да траже  условни отпуст после 27 година проведених у затвору, осим за  пет тешких кривичних дела чије су жртве деца и малолетници.

– Законописац је хтео да буде доследан народној иницијативи, али сматрамо да и такво решење треба да буде изложено критици – рекао је Илић.

У сенци доживотног затвора остало је пооштравање казни, што ће, како је оценио, у пракси смањити број условних осуда. За насилничко понашање у 2017. години било је чак 70 одсто условних осуда, за напад на службено лице 46 одсто, за превару 57 одсто а за кривично дело злоупотреба положаја чак 75 одсто условних осуда.

– Ако имамо тако велики број услових осуда, онда се поставља питање чему заправо служи кривично право и да ли су тиме нека кривична дела практично депенализована – рекао је Илић.

Истакао је да су измене Кривичног законика посебну „пажњу” посветиле повратницима – онима који поново врше кривична дела и чак се професионално баве криминалом.

– Поврат је степенован са три ударца. Када неко први пут учини кривично дело за њега важи редовно кажњавање, а већ други пут суд је дужан да га казни не мање од доње границе прописане казне. Трећи пут суд мора да га казни преко половине законом прописане казне. То се односи на оне који професионално врше кривична дела, професионални разбојник не сме да заврши условно осудом или казном близу минимума – истакао је Илић.

Нови закон о судским вештацима

Лиценце судских вештака ускоро неће бити доживотне већ орочене на одређени период, а електронски регистар вештака омогућиће њихово равномерно ангажовање у судским предметима, речено је јуче на Златибору.

– У Министарству правде ове јесени се ради нови закон о вештацима. Показало се да није добро што се код нас вештацима даје доживотна лиценца и што немамо адекватне механизме провере рада вештака. Ништа не знамо о квалитету њиховог рада нити да ли се усавршавају, па имамо и оне који су добили лиценцу осамдесетих година прошлог века. У новом закону предложићемо да вештаци полажу одређене врсте тестова и да буду бодовани. Имаћемо разрађен механизам како да судије и тужиоци упозоре на лош рад вештака – рекао је државни секретар Радомир Илић.

Најавио је и закон који ће у потпуности уредити положај судских и тужилачких сарадника.

– На сарадницима почива посао, али не видим да имамо квалитетно вредновање њиховог рада које треба да буде основ за њихово напредовање – рекао је Илић.

Палата правде само за Виши суд и тужилаштво

Државни секретар Радомир Илић први пут је јуче најавио могућност да се у реновирану Палату правде у Савској улици у Београду врате само Виши суд и Више јавно тужилаштво у Београду, док би Прво основно јавно тужилаштво и кривично одељење Првог основног суда ипак остали у згради у Катанићевој улици.

– Зграда у Катанићевој улици је одлична и има пуно капацитета и чак 12 притворских јединица, што би било довољно за тужилачке истраге у Првом и Другом тужилаштву. Ако би се председници судова и старешине тужилаштва договорили, могуће је да Виши суд и Више тужилаштво добију целу Палату правде – рекао је Радомир Илић.