Резервисти у тешком здравственом стању

Прокупље – Петорици бивши војних резервиста јуче је позлило након шест дана штрајка глађу, рекао је Бети један од организатора тог штрајка Бранислав Јовановић. Дејан Милошевић и Милош Савић су хитно пребачени у болницу и они су у тешком здравственом стању.

На лицу места лекарска помоћ је указана Александру Арсићу, док су Богдана Милетић, која у згради Скупштине општине Куршумлија подржава штрајкаче, и Звездан Милановић одбили лекарску помоћ.

Резервиста Здравко Нешовић који је прекјуче примљен у прокупачку болницу у тешком је стању.

Екипа хитне помоћи Дома здравља Куршумлија је у општинску зграду донела више медицинских апарата и налази се код штрајкача.

Бивши војни резервисти, незадовољни због неисплаћених ратних дневница, углавном су старији људи и хронични болесници.

Драган Миленковић рекао је за "Политику" да је поднео неопозиву оставку на место председника Штрајкачког одбора због неслагања кад је реч о даљим активностима протестаната. По његовом мишљењу, циљ је постигнут: јавност је упозната с неправилностима које су се догодиле у исплати дневница за дане проведене на ратишту, када су појединци, користећи различита судска тумачења права бораца, успели да добију двоструке дневнице, односно накнаду вишу од 400.000 динара.

– Ми смо организовали протест да бисмо доказали да сви морамо да будемо равноправни: ако су њих око 200 добили посебне накнаде, зашто нису и остали којих има на хиљаде. Пошто нам је из Министарства одбране речено да је очигледно велики број њих ту накнаду примио неоправдано и да ће против сваког бити поднета кривична пријава сматрам да више нема сврхе да се протестује – каже за наш лист Миленковић.

– Ово тим пре – додаје он – што је ово тренутак када мора да се мисли и о држави Србији. Јер, ми смо овде баш уз административну линију са Косметом која се протеже на више од 100 километра у рејону наше општине. Док су Подујево и насеља дуж те линије са оне стране препуна албанског становништва, наша су села празна, а три су и потпуно нестала. У Куршумлији многа предузећа не раде, а ми се исцрпљујемо нечим што треба влада и правосуђе брзо да реше: ако једни имају право, имају и други, ако немају – нема нико.