Смрдибуба има на сваком кораку

Смрдибубе већ четири године у пролеће и јесен дају посебну „мирисну ноту” граду. Осим што се „осећају” када их дотакнете, нападају и оштећују воће и поврће којим се хране. На тај начин праве велике штете пољопривредницима. Има их у свим деловима града, увлаче се у станове, ормаре, пукотине у прозорима, зидовима, има их у споља унетом вешу... али су им омиљена места „становања” у близини већих зелених површина, њива и домовима на вишим спратовима зграда.

Борба са овим инсектом већ је унапред изгубљена јер не постоји инсектицид који може потпуно да их уништи, а осим паукова на нашим просторима немају природних непријатеља.

Како стручњаци објашњавају постоји могућност да се одређена пољопривредна култура попрска инсектицидом, међутим то није решење јер се смрдибубе налазе свуда око нас. У кратком року та површина може бити „очишћена” али ће се оне врло брзо после тога појавити на истом месту.

Смрдибубе такође својим мирисом маркирају територију и тако привлаче једна другу. У случају да уђу у неки стан оне га својим мирисом обележе. Ако их и уништите, оне које дођу после њих непогрешиво ће се уселити у ваш дом. За то им је потребна рупица од два милиметра. На први поглед изгледају незграпно, али изузетно су способне да се прилагоде величини пукотине и уђу тамо где се осећају сигурно.

Септембар је месец када се оне полако припремају за зиму – траже топло место где ће да „преспавају”. Како је ових дана било и топлијих дана њихов календар се пореметио па их има у већем броју. На нашим просторима смрдибубе немају природних непријатеља.

Птице „сваштоједи”, попут врана и сврака, избегавају да их једу због мириса. Једино ко се „не згражава” над њима су паукови, али они могу „појести” само понеку јединку која се ухвати у мрежу. На њихову бројност не утичу ни одређени паразити који могу да их нападну. Оно што им највише смета јесте велика промена температуре, рецимо када на пролеће изађу, па наиђе неки хладан талас.

И превентивне мере против ових инсеката су ограничене. Своде се на постављање мрежица на прозоре и зачепљивање рупа где могу да се провуку.

Код нас су се масовно појавиле пре три, четири године. Њихова бројност мењаће се из године у годину, како кажу стручњаци, али су сада на нашим просторима и с тим морамо да се помиримо.

Воде порекло из Кине

Смрдибубе су се у Европи масовно појавиле пре десетак година и први пут су регистроване у Швајцарској, мада то не значи да су прво ушле баш у ту земљу. У Америци су регистроване средином деведесетих година прошлог века, али ни овај континент није њихова постојбина. Претпоставља се да воде порекло из Кине, а да су се путем транспорта прошириле у остале делове света. Као и сви инсекти оне су јако плодне и врло лако и брзо се размножавају.

Не нападају људе, нису опасне, већ су непријатне јако зује и ружно миришу(на основу те особине добиле су и име). Сваштоједи су и хране се и соком из биљака, па велику штету могу нанети пољопривредним културама.

Занимљивости

• Како би се избегао непријатан мирис смрдибубе не треба их дирати рукама, већ подметнути комад новине или неку крпу да се на њу попну и избацити из стана.

• Смрдибубу другачије зову и смрдљиви мартин. Некада се веровало да када она уђе у кућу, у дом улази и новац, због чега су домаћини избегавали да их убијају.

• Постоји око 5.000 врста ових инсеката, које због крила која имају облик штита зову и штитасте стенице.