Марина Абрамовић се враћа кући

Амерички „Њујорк тајмс” пише о изложби „Чистач” Марине Абрамовић, наводећи да се том поставком она после готово пола века вратила у свој родни Београд, преноси Танјуг.

Широм Београда постављени су билборди који су најављивали ретроспективу њеног рада на изложби која је у суботу отворена у Музеју савремене уметности, пише лист, додајући да се тог дана Марина Абрамовић нашла на насловним странама готово свих националних новина, као и на вестима телевизија. „Поново сам у Београду, све емоције су наврле”, рекла је Абрамовићева и додала: „Покушавам да не будем емотивна, али не успевам баш најбоље.”

Изложба под називом „Чистач” представља њен долазак кући на више начина, оцењује амерички лист. Стална поставка Музеја савремене уметности стављена је у депо како би се направило места за ову изложбу, а унајмљен је и тим локалних интерпретатора како би оживели прошле радове уметнице. Абрамовићева је објаснила да је одлучила да изложбу назове „Чистач” из више разлога.

„Стварно волим идеју чишћења прошлости, сећања. То је физичка и ментална метафора, али и духовна”, каже.

Марина Абрамовић рођена је у Београду 1946. године где је провела првих 29 година. Детињство је описивала као „пусто”, одрасла је у сенци родитеља који су одликовани ратни хероји, а уметност је за њу био начин побуне.

За Србију је, пише „Њујорк тајмс”, повратак Марине Абрамовић начин да сигнализира нов почетак. После отварања Музеја савремене уметности након више од деценије реновирања, утисак је да Београд поново открива своју уметничку магију чему доприносе и широка галеријска сцена и Октобарски салон на којем су прошле године гостовали Јоко Оно, Синди Шерман, Анселм Кифер. „Маринина изложба ће променити све”, казао је Слободан Накарада, уметнички директор МСУ, а његов циљ је да у наредна четири месеца привуче 150.000 посетилаца што је више него целе 2018. године. „Требало нам је 44 године да је вратимо кући. Морамо то максимално да искористимо”, рекао је он.

Поводом повратка у Београд, Марина Абрамовић каже да су јој осећања помешана. И док с једне стране изложбу сматра враћањем кући, с друге се осећа номадски, као и увек. И мада је изложба ретроспектива њене каријере, она тврди да није опроштајна. „Умрећу радећи”, поновила је неколико пута.