У Македонији нуде стара обећања

Специјално за „Политику"
Скопље, 28. маја – У Завршници предизборне кампање за превремене изборе у Македонији заказане за недељу 1. јуна згушњавају се уобичајене манифестације у борби за гласаче и посланика више у националном парламенту. Сви конкуренти, две коалиције македонских партија, две водеће албанске партије и неколико ситних странака, већ су испуцали кључне аргументе тако да у три наредна дана не треба очекивати значајне обрте у презентације онога што се нуди дезоријентисаним грађанима.

Албанске, Демократска партија Албанаца (ДПА) и Демократска унија за интеграцију (ДУИ), предизборну кампању зачиниле су инцидентима у којима је било пуцњаве, премлаћивање, демолирања изборних штабова и заплашивања противника. Страни посматрачи страхују од завршног окршаја, а домаћи аналитичари сматрају да недељна завршница у албанском политичком корпусу може да стави тачку на укупну регуларност изборног надметања.

Ваља одмах казати да је жестина трвења међу присталицама Мендуха Тачија и Али Ахметија, челника две водеће партије, последица настојања да се превагом у броју освојених посланичких места обезбеди иначе загарантован статус партнера будућој владајућој коалицији. На прошлим изборима победник је била Ахметијева ДУИ, али је овај остао у опозицији јер је тадашњи мандатар Никола Груевски, предност дао Тачијевој ДПА, иако је освојила мањи број посланичких мандата.

Тачи не бира средства

Некадашњи лидер паравојне ОНА и садашњи председник ДУИ Али Ахмети је и пре почетка изборне кампање најавио да ће, уколико његова партија победи у међу албанском надметању, постати део власти и „другим средствима”. Ахмети је тако парирао лидеру вмроваца Николи Груевском, који је у очи избора изјавио да ће му, ако добије прилику да формира владу, Тачи опет бити коалициони партнер. Знајући за тежину ова два дијаметрално супротстављена гледишта, Мендух Тачи не бира средства да позицију коалиционог партнера избори на изборима. Уосталом, већина инцидената у претходних двадесетак дана приписана је његовим следбеницима, а сам Тачи је оптужен за неуспели покушај атентата на лидера ДУИ.

Управо због свакодневних даноноћних инцидената у срединама где су Албанци бројнији (западна Македоније и кумановско-липковачки регион), изборна кампања међу ривалима на македонској страни остала је у сенци. Истина, ни у македонском политичком блоку није све било по прокламованим прописима, али је окршај између ВМРО ДПМНЕ Николе Груевског и Социјалдемократског савеза Радмиле Шећеринске остао у равни непристојне реторике и неумереног ружења противника.

Вмровцима су се у предизборној кампањи придружили лидери партија националних мањина, па и они чији су програми и политичка оријентација непомирљиво сучељени. Проценивши да са захукталим Груевским могу лакше доћи до посланичких привилегија, лидери етничких партија су, и не питајући чланство, окренули леђа СДСМ-у, свом традиционалном партнеру. На чуђење Срба, део вмровске коалиције је и Демократска партија Срба.

Партија актуелног премијера је преко ноћи постала мамац за све којима је власт превасходни циљ, а на преоријентацију „задртих левичара” утицали су резултати анкета у којима је Груевски са својим појачаним вмровцима проглашен фаворитом. А све такве анкете опозициона коалиција „Сунце – за европску Македонију” прогласила је нарученим и добро плаћеним. Али ако је судити на основу свих испитивања јавног мњења, у предности су вмровска коалиција „За бољу Македонију” и Ахметијева ДУИ.

Надвикивање око НАТО-а и ЕУ

Епицентар предизборних адута главних конкурената у овој предизборној кампањи су НАТО и ЕУ. Коалиција „Сунце” је своју изборну кампању фокусирала на обећању да ће шест месеци после избора Македонију увести у НАТО и ЕУ, те да ће то бити сигурна основа за реализацију свих других тачака из њиховог предизборног програма.

За разлику од Шећеринске, Груевски форсира „препород у сто корака”, економски просперитет и очување уставног имена земље, и за остварење тих циљева тражи подршку гласача, потенцирајући да их само парламентарном већином, а она износи 61 посланик, може остварити. Груевски се у изборној кампањи окренуо земљорадницима и стечајним радницима; првима је озаконио повластице, мање порезе и повољне кредите, а другима „гарантује” трајно социјално збрињавање.

Гледано са стране, македонски избори по много чему наликују онима који су недавно завршени у Србији. Сходно томе, оно што су радикали и народњаци у Србији, то су вмровци у Македонији. Улогу проевропских снага овде има коалиција „Сунце – за европску Македонију”, па ту треба тражити и очекивати исход супротан ономе који најављују истраживања јавног мњења и политички аналитичари.

Ниједна од партија које ће се у недељу надметати за власт у Македонији није понудила ништа ново и непознато. На сцени су исти или компиловани програми из претходних избора, а главни кандидати за посланике су исти људи, они који пуних седамнаест година верглају исту причу.

Треба још рећи да је у надвикивању око НАТО-а и ЕУ заборављено на тужну свакодневицу обичног македонског грађанина, на чињенице да је стопа незапослености највиша у Европи (износи 37 процената), да је просечна плата нешто изнад 200 евра, а да чак 80.000 породица живи од минималне социјалне помоћи.

А онај који у недељу буде добио мандат за упражњавање власти у наредне четири године, већ сутрадан ће се суочити са том стварношћу – али и са битком за интегритет, идентитет и суверенитет земље, којој те атрибуте оспоравају први суседи.