Плата мала за европске цене

Талас поскупљења је и у Србији највише погодио просечна домаћинства која само за храну издвајају око 40 одсто месечних прихода. А цене хране и безалкохолних пића су у односу на мај прошле године у овом тренутку више за око 30 процената, што је највеће повећање у односу на све земље у окружењу. И док су средином 2006. године цене хране биле на нивоу 67 одсто просека Европске уније, оне су сада достигле 83 процента. А поједине намирнице, као што је млеко које се свакодневно налази у корпи, већ су достигле европски ниво.

Може ли се говорити о стандарду у земљи у којој цела просечна плата , а она је у априлу износила 32.562 динара, оде на храну и рачуне. У којој произвођачи макар једном месечно нађу разлог за корекције ценовника, а трговци , по својој мери, кроје марже као што се то ради у свим земљама које нису раскрстиле са монополима и недостатком конкуренције.

Од почетка године поскупели су нафта, гас, струја, али оно што највише погађа јесте повећање цена прехрамбених производа. Земље у окружењу су смањивањем акциза успеле да амортизују најновији „нафтни удар”, али српска влада то не ради јер би се нарушио буџетски систем.

По оцени Радована Јелашића, гувернера Народне банке Србије, имамо неоправдано висок раст цена за годину дана што би и за много развијеније земље било превише. Он је истакао да досадашње мере владе од забране извоза житарица, па до интервентног увоза уља, нису биле ефикасне.

Према подацима стручњака „Месечних анализа и трендова” при Економском институту у првом кварталу ове године раст базне инфлације на годишњем нивоу достигао је седам одсто, а цена на мало 11,8 одсто. Очекивано убрзање инфлације се тако остварило. Главни „кривци” су управо  цене пољопривредних производа које су у последњих 12 месеци, до краја првог квартала ове године, повећане за 35,5 одсто,  а нафтних деривата за 30,8 одсто. Цене брашна и хлеба су, од марта прошле до марта ове године, повећане за 40 одсто што је највише у региону.

У просечној корпи све је мање меса, јер су произвођачи од почетка године три пута кориговали цене. Свињски бут који је у јануару коштао 314 динара, сада је скупљи за око 30 одсто. Цене свежег меса су у овом тренутку, док се спрема још једно поскупљење од 10 процената, највише у последњих 15 година. А уз скок цена свежег меса, неминовно иду и прерађевине које су, иначе, прескупе за просечног купца. Нафтни удар „покосио” је и остале произвођаче, па сада калкулишу и млекари, а и други, јер се у њиховим структурама цене енергената поприлично добро котирају. Само у месној индустрији заузимају чак 18 процената, у пекарској 10, а у млекарама, на цени сировог млека, око седам одсто. Углас упозоравају, ако буде даљег поскупљења енергената биће и поскупљења намирница.

Од првог човека централне банке недавно је стигло признање да смо шампиони у поскупљењима у целом региону, иако у неким артиклима ипак „заостајемо” за комшијама. Краткотрајно млеко је тако у Србији јефтиније него у Словенији и Босни, али је дуготрајно поскупело 37 одсто за годину дана и најскупље је  у Србији.

Инфлаторна очекивања су у порасту, и док економисти тврде да би велики успех Србије била једноцифрена инфлација, па макар износила и 9,99 одсто, очекивања банака су у мају износила 11,7 одсто.

Инфлаторна очекивања, како је рекао гувернер Јелашић, се не сузбијају преко ноћи, а основни узроци су, по његовом мишљењу, политичка неизвесност, проблеми Косова и Метохије, наставак европских интеграција, које утичу на стране инвеститоре и неповољне макроекономске тенденције са растућим дефицитом платног биланса, растом инфлације и успоравањем економског раста.